Protesti koji su uzdrmali Bosnu i Hercegovinu su ponovo pokrenuli raspravu o tome da li su intervencije međunarodne zajednice rješenje u BiH ili dio problema.
Šefica diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton je najavila posjetu Sarajevu narednih dana pošto su neki iz 28-članog bloka pozvali na intervenciju.
Intervencija NATO-a 1995, na čelu sa Amerikancima, okončala je krvoproliće ali su nacionalističke stranke dobile kontrolu nad državnim preduzećima, poslovima u vladi i unosnim državnim ugovorima, podsjeća Rojters. Sada te nove političke elite funkcionišu kao ekonomska udruženja u mafijaškom stilu, čvrsto kontrolišu kompanije, novac i radna mjesta. To je, navodi se u analizi bosanskih prilika, zakočilo ekonomiju i politiku države.
Bez obzira na to šta birači misle o korupciji neke stranke ili nacionalističkom programu, vjerovatno će dati glas onima koji obećavaju da će im obezbijediti pristojan život.
Larisa Kurtović, ekspertkinja za poslijeratnu Bosnu i profesorica na Univerzitetu DePaul u Čikagu, kaže da su aktuelni protesti puni rizika ali i mogućnosti. Nada se da će zvaničnici bosanske vlade shvatiti da građani sada traže i političke reforme i veću socijalnu i ekonomsku pravdu.
„Političke elite bi morale da shvate da vlada treba da služi građanima, da građani nisu tu da bi izvlačili porez od njih.“
Pedi Ešdaun, britanski političar koji se odavno zalaže za agresivnu međunarodnu akciju u Bosni, kaže da bi međunarodna zajednica trebalo da primora bosanske političke stranke da prihvate reformu Dejtonskog sporazuma. Ešdaun je smijenio veliki broj političara kada je obavljao funkciju međunarodnog predstavnika u BiH od 2002. do 2006.
„Ako međunarodna zajednica ne bude djelovala odmah, veoma se plašim da bi situacija u kojoj bi secesionizam mogao da preuzme glavnu riječ lako mogla da postane nezaustavljiva kako se izbori približavaju“, rekao je Ešdaun u srijedu u intervjuu za CNN.
Međutim, Alida Vračić, 35-godišnja Bosanka, izvršna direktorica sarajevskog istraživačkog centra Populari, kaže da je međunarodni aktivizam u Ešdaunovom stilu problem u Bosni. Tvrdi da je velika međunarodna uloga omogućila lokalnim političarima da izbjegnu odgovornost.
„Pedi Ešdaun se ponašao kao neprikosnoveni šef, smjenjivao 80 političara dnevno, ne koristeći domaće institucije koje je osnovala, prije svega, međunarodna zajednica“, napisala je u i-mejlu. Da su zvaničnici EU u to vrijeme postepeno bili manje nametljivi, kazala je, „možda bi bosanski političari konačno počeli sami da donose teške odluke i kompromise.“
Neki stariji Bosanci, koji su iskusili rat, slažu se sa Alidom. Međutim, upozoravaju da ima situacija kada će ekstremisti - koji imaju vlast, bogatstvo ili oružje - ignorisati volju većine i počiniti velike zloupotrebe. Tada je potrebna prijetnja stranom vojnom silom.
Hasan Nuhanović, 45-godišni Bošnjak, čiji su roditelji i brat žrtve srebreničkog maskara, smatra da je međunarodni pritisak i dalje potreban u Bosni. Nuhanović tvrdi da samo spoljne sile mogu zaustaviti napore lidera Republike Srpske Milorada Dodika i hrvatskih nacionalista da blokiraju stvaranje jedinstvene bosanske države.
Smanjeno međunarodno prisustvo posljednju deceniju
Tokom protekle decenije, međunarodno prisustvo u Bosni je znatno smanjeno. Zvaničnici EU smatraju da je to primoralo Bosance da konačno od svojih lidera traže odgovornost za loše stanje u državi.
Ešdaun i ostali smatraju da je smanjenje međunarodnih napora omogućilo procvat nacionalističkih stranaka i korupcije. Upozorio je da bi nacionalisti mogli manipulisati neredima i ponovo potpaliti etničke podjele.
Alida Vračić se, pak, zalaže za manje međunarodne akcije. „Međunarodna zajednica je trebalo davno da napusti Bosnu i ostane prisutna u malim dozama, sa pametnom, sofisticiranom politikom.“
Eksperti se slažu da je prisustvo međunarodne zajednice u „malim dozama“, na „pametan“ i „sofisticiran“ način ispravan pristup, ali upozoravaju da je to izuzetno teško postići, zaključuje Rojters.
Galerija
Bonus video:
