Nastavak iz prethodnog broja magazina
U podnožju Urala se nalazi simbol toga kako čak i najbolje namjere u Rusiji mogu omogućiti pojedincima sa dobrim vezama da isisavaju novac iz države. To je moderna bolnica izgrađena u industrijskom gradu od milion stanovnika, koja je trebalo da bude glavni dio velikog projekta poboljšanja sistema zdravstvene zaštite u državi.
Direktor bolnice Sergej Suhanov voli svoj novi objekat, Federalni centar za kardiovaskularnu hirurgiju, kapaciteta 167 kreveta. On se takođe divi ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, koji je podržao izgradnju bolnice i čija zahvalnica krasi kabinet ovog hirurga.
„Ovo je ogroman poklon za Permski kraj. Kao da smo se preselili iz jednosobnog u petosobni stan“, zadovoljan je Suhanov.
Međutim, istraga britanske agencije Rojters je pokazala da je bolnica, kao i građevinski projekat od milijardu dolara čiji je bila dio, takođe predstavljala i poslovnu šansu za Putinove saradnike. Nije jasno da li su uspjeli da zarade, ali je njihovo učešće debelo koštalo ruske poreske obveznike.
U prvom dijelu izvještaja agencije Rojters, koja je istraživala kako osobe bliske Kremlju profitiraju od državnih projekata, detaljno je opisano kako su dva Putinova saradnika profitirala od prodaje visokotehnološke opreme ruskoj državi.
Nikolaj Šamalov i Dmitrij Gorelov, takođe su imali akcije u dvije kompanije koje su dobile posao izgradnje bolnica širom Rusije. Taj poduhvat je kasnije doveo do optužbi za „nepravedno bogaćenje“ protiv jedne od kompanija. Ta kompanija je na kraju bankrotirala, sa dugom prema državi od 860 miliona rubalja (26 miliona dolara). Stotine ljudi su ostale bez posla.
Prema podacima o poslovanju, postojao je drugi glavni investitor u dvije građevinske kompanije: Rosinvest, ruska investiciona firma u vlasništvu ofšor kompanija.
Klikni za uvećanje
Sergej Kolesnikov, biznismen koi je radio sa dva Putinova saradnika, 2010. je javno iznio tvrdnju da je krajni vlasnik Rosinvesta sam ruski predsjednik. Uloga Rosinvesta u Putinovom zdravstvenom projektu od milijardu dolara, međutim, ranije nije pominjana.
Kolesnikov kaže da je Putin posjedovao ofšor kompaniju Lirus Investment Holding, koja je imala krajnju kontrolu nad Rosinvestom. On je rekao Rojtersu da zna za to jer je „učestvovao u osnivanju“ Lirusa. Lirus je bila kompanija iz Lihtenštajna, u vlasništvu preko akcija na donosioca (bearer shares), tj. onih koje nisu registrovane na ime vlasnika.
Glavnu korist je imao Putin
Putin je posjedovao 94 odsto kompanije, tvrdi Kolesnikov, a Šamalov i Gorelov po dva odsto. Kolesnikov je još rekao da su mu Gorelov i Šamalov kazali da su dali Putinu njegove akcije na donosioca te da ih je on stavio na sigurno. „Situacija je tako namještena da nigdje ne budu ostavljeni nikakvi potpisi,“ rekao je Kolesnikov.
Ispričao je da je pomogao u upravljanju portfoliom investicija preko Rosinvesta u ime Šamalova, Gorelova i svoje. Međutim, glavnu korist je imao Putin. Kolesnikov tvrdi da je izvještaje o investicijama prosljeđivao Šamalovu a da ih je Šamalov predočavao Putinu.
Rojters piše da nije bilo moguće potvrditi vlasničku ulogu Putina u projektu. Kremlj nije odgovarao na pitanja agencije o Rosinvestu, koji je likvidiran 2012.
Rojtersovo istraživanje se bavi ruskim kapitalizmom u Putinovoj eri. Složeni sistem nagrađivanja i zahvalnosti funkcioniše među elitom od dolaska Putina na vlast 2000, pri čemu predsjednikovi „kumovi“ iskorištavaju tok novca iz državne kase. Osim što proizvodi korupciju, taj sistem nosi još jedan trošak, a to je traljavo obavljanje posla i rasipanje.
Projekat novih bolnica je na kraju koštao oko 700 miliona dolara više nego što je Putin tražio i izgrađene su dvije bolnice manje nego što je planirano. Državna agencija uključena u vođenje projekta je propala, ostavivši dugove od 300 miliona dolara.
Predstava za javnost
Neki ruski eksperti za zdravstvenu zaštitu kažu da je bilo bolje potrošiti novac za bolnice na primarnu zdravstvenu zaštitu nego na visokotehnološke jedinice. Uprkos velikom broju državnih bolnica i armiji ljekara, mnogi Rusi dobijaju potrebnu njegu samo na privatnim klinikama ili podmićivanjem državnih doktora, ističe Rojters.
U izvještaju se dalje navodi da je Rusija, sve u svemu, dobila samo ograničeno poboljšanje medicinske zaštite. U slučaju Putinove šeme bolnica, kazali su neki eksperti, ruski poreski obveznici su preplatili projekat koji ne rješava osnovne uzroke zrdravstvene krize u državi.
„Ovi projekti su samo predstava za javnost“, kaže Kiril Daniševski, ljekar i profesor na moskovskoj Visokoj školi ekonomije, specijalizovanoj za zdravstvenu njegu. „Rusiji nisu bile potrebne nove bolnice a svakako nam nije trebalo toliko skenera koje su kupili. Ono što je Rusiji potrebno je primarna zdravstvena zaštita.“
Rosinvest glavni investitor
Putin je 2005, tokom drugog predsjedničkog mandata, pokrenuo planove da se za milijardu dolara izgradi 15 novih medicinskih centara za hitne, srčane i protetičke pacijente u gradovima širom Rusije.
U Rojtersovom izvještaju piše da su ruski zvaničnici angažovali Kadolto (Cadolto), njemačku kompaniju specijalizovanu za tehnologiju modularne gradnje da napravi elemente za sedam centara. Zvaničnici su kompaniji dodijelili ugovor vrijedan 270 miliona dolara.
Simensov skener u novom medicinskom centru u Permu
Međutim, Putin je insistirao da se neki moduli naprave u Rusiji, a ne u Njemačkoj, rekao je Rojtersu menadžer Kadolta i ruski izvori. Zato su se uključili Šamalov i Gorelov. Oni su bili Putinovi saradnici i, kao što je obrazloženo u prvom dijelu izvještaja britanske agencije, po naduvanim cijenama su obezbijedili skenere za bolnice.
Korporativni podaci pokazuju da su njih dvojica imala akcije u dvije druge kompanije uključene u Putinov projekat zdravstva. Te kompanije su planirale da sagrade sljedeću seriju medicinskih centara.
Prva je bila Rusmoduljstroj, koja je trebalo da izgradi i posjeduje fabriku modula. Druga kompanija je bila UK Modul sa sjedištem u Sankt Peterburgu, sa zadatkom da sklapa ugovore o obezbjeđivanju modula za Putinov projekat bolnica. Rosinvest, za koji Kolesnikov tvrdi da je bio pod kontrolom Putina, bio je glavni investitor u obje kompanije.
Fijasko u Permu
Njemački preduzetnik Kadolto je počeo da obezbjeđuje module lokalnim ruskim ugovaračima za sklapanje prvih sedam bolnica. U međuvremenu su Rusi osnovali fabriku u Čerepovecu, gradu na oko 530 km sjeverno od Moskve, da bi proizvodili sopstvene module.
UK Modul je dobio početni ugovor od jedne ruske državne agencije u julu 2008. da obezbijedi polovinu modula za bolnicu u gradu Čeljabinsk.
Ruska država je u septembru 2009. odvojila 448 miliona dolara za izgradnju još pet federalnih medicinskih centara pored onih koji su građeni od Kadoltovih modula. Nekoliko dana kasnije, DEZZ, državna agencija koja je tada nadzirala projekat zdravstva, potpisala je dodatni ugovor sa UK Modulom, prema sudskim dokumentima.
Izgleda da je ta kompanija dobila ulogu u izgradnji šest bolnica. Vadim Možajev, koji je bio šef DEZZ-a u to vrijeme, rekao je Rojtersu da je UK Modul dobio ugovor za izgradnju „pet ili šest medicinskih centara).“ Jedna kompanija iz Sankt Peterburga je objavila na svom sajtu da je pripremila procjenu projekta za UK Modul za bolnicu u Permu i još pet federalnih bolnica.
DEZZ je kasnije ažurirao ugovore sa UK Modulom, odredivši 97 miliona dolara za bolnicu u Permu. Takođe je potpisao drugi ugovor sa UK Modulom za 15 miliona dolara za obezbjeđivanjem modula za jednu bolnicu u Smolensku.
Nestručnost
UK Modul nije završio ni jedan projekat. Obavio je zadatak u samo jednoj od šest bolnica koje je trebalo da sagradi.
Rojters piše da je posao u Permu bio naročit fijasko. UK Modulu je trebalo više od godinu da isporuči sve module. Unaprijed pripremljeni blokovi je trebalo da budu slagani kao lego kocke, ali se nisu uklapali jer je UK Modul koristio pogrešne planove, rekao je jedan bivši direktor kompanije koji je želio da ostane anoniman.
Probleme je na kraju riješila druga kompanija a bolnica u Permu je završena u februaru 2012, skoro godinu nakon što je UK Modul zamijenjen.
Nekoliko bivših menadžera i radnika UK Modula je reklo da je ruska država dijelom kriva za fijasko u Permu jer nije plaćala račune na vrijeme.
U februaru 2011, Viktor Rusanov je došao na čelo DEZZ-a, agencije koja je nadgledala projekat zdravstva. On je rekao Rojtersu da UK Modul nije obavio dogovoreni posao i da je tražio da mu se dodatno plati.
DEZZ je raskinuo sve ugovore sa UK Modulom u martu 2011. Radnike koji su se tada pojavili su fabrici u Čerepovecu dočekalo je šturo obavještenje da je zatvorena.
„Šeststo ljudi koji su radili u toj fabrici izbačeno je na ulicu,“ rekao je Rojtersu Genadij Smirnov, jedan od radnika.
Zakašnjelo i skupo
S obzirom na haotični završetak napora Rusmoduljstroja i UK Modula, teško je reći da li su njihovi akcionari zaradili na Putinovim bolnicama. Ono što je sigurno je da je država osjetila da je dobila lošu uslugu za novac - toliko da je od UK Modula tražila naknadu štete.
Predsjednikovi drugovi su uspjeli da završe samo jedan od šest projekata bolnica, ugovor o obezbjeđivanju modula za bolnicu u Čeljabinsku.
Na kraju je Rusija uvezla više modula i sagradila 13 od planiranih 15 bolnica u velikom Putinovom projektu. Trajalo je pet godina duže nego što je predviđeno.
Finalni trošak ruske federalne vlade za projekat je iznosio oko 70 odsto više nego što je prvobitno planirano: 1,69 milijardi, prema zvaničnim dokumentima u koja je Rojters ima uvid.
Na kraju je Rusija uvezla više modula i sagradila 13 od planiranih 15 bolnica u velikom Putinovom projektu
Teret na poreskim obveznicima
UK Modul nije bio jedini problem. Dvije bolnice sa kojima UK Modul nije imao veze potpuno su propale. Bolnica u Krasnodaru je srušena jer je buđ uništila module pošto su postavljeni. Od druge u Vladivistoku se odustalo nakon kašnjenja i premašivanja troškova.
Ruskim poreskim obveznicima je ostavljeno da pospreme nered.
Tehnointorg, državna organizacija koja je nadgledala rane faze programa izgradnje bolnica i obezbjeđivanja medicinske opreme, bankrotirala je u septembru 2013. Ostavila je više od 300 miliona dolara dugova.
Njen nasljednik DEZZ je tužio UK Modul zbog ugovora o izgradnji bolnice u Permu, vrijednog 97 miliona dolara.
Sud je naložio UK Modulu da plati 22 miliona dolara. Više od polovine te sume se odnosilo na „nepravedno bogaćenje“ i neispunjavanje obaveza u smislu rokova i standarda, prema dokumentima iz moskovskog privrednog suda.
UK Modul nikad nije platio taj novac. Kompanija je bankrotirala u maju 2012. Njena imovina, vrijedna 26 miliona dolara na papiru, donijela je 40.000 dolara.
Daniševski, profesor na moskovskoj Visokoj školi ekonomije, kaže da se u ruski zdravstveni sistem premalo ulaže u posljednjih 10 do 15 godina i da je pogođen korucijom i nestručnošću. Ističe da neuspjeli projekat bolnica pomaže da se objasni zašto je to tako.
„Zdravstvena zaštita je samo jedan tipični sektor ruske ekonomije. Ne postoji neka posebna bolest zdravstvene zaštite. To je opše oboljenje države.“
U sljedećem izdanju magazina (15. jun): Ruske željeznice platile milijarde dolara mutnim privatnim kompanijama
Galerija
Bonus video:
