Oko 380 miliona glasača u Evropskoj uniji (EU) biraće od 22. do 25. maja svoje predstavnike u Evropskom parlamentu - jedinoj instituciji EU koja se bira direktno, a koji će predstavljati njihove interese u narednih pet godina.
Izbori u članicama EU održavaju se u skladu sa njihovim izbornim propisima i svaka je sama odlučila kojeg će dana tokom četvordnevnog izbornog procesa njeni glasači izaći na birališta.
Glasanje će 22. maja "otvoriti" Velika Britanija i Holandija, 23. će glasati građani Irske, Česi će na birališta 23. i 24., Letonija, Malta i Slovačka 24. maja, Italijani 24. i 25. maja, a ostale članice EU 25. maja.
Rezultati izbora iz svih 28 članica EU biće objavljeni 25. maja uveče, a konačan sastav Evropskog parlamenta znaće se na konstitutivnoj sjednici od 1. do 3. jula.
Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva nadalje, kako je predviđeno Lisabonskim ugovorom, 751 poslanika. Sadašnji Parlament ima 766 poslanika.
Izlaznost će biti oko 40 odsto
Ne očekuje se veliki odziv glasača i poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na odziv od svega 40 odsto, možda i manje birača. odziv opada od prvih direktnih izbora za Evropski parlament 1979, od kada je bilo sedam izbora.
Na izborima 2009. godine ozdziv je bio samo 43 odsto, iako je u četiri članice Unije izlazak na birališta obavezan. Evropski parlament predstavlja više od 500 miliona građana EU, a broj mjesta koji će neka zemlja dobiti zavisi od broja njenih stanovnika.
Ipak, taj broj nije direktno proporcionalan, te manje zemlje dobijaju nešto veći broj poslanika u Parlamentu od procentualnog udjela koji imaju u ukupnom stanovništvu EU.
Najviše poslanika imaće Njemačka - 96, a slijede Francuska sa 74, Velika Britanija i Italija sa po 73, Španija sa 54 mesta u Parlamentu, dok će po samo šest mjesta imati Malta, Luksemburg, Estonija i Kipar.
Građanin EU koji ne živi u svojoj zemlji, može da glasa i u zemlji u kojoj mu je boravište, a zemlje-članice su svojim izbornim zakonima ustanovile proceduru za te slučajeve.
Glasanje je obavezno u Belgiji, na Kipru, u Grčkoj i Luksemburgu, a uzrast za izlazak na izbore i kandidovanje razlikuje se od zemlje do zemlje.
U nekim zemljama i za izlazak na izbore i za kandidovanje na izborima starosni minimum je 18 godina (Danska, Finska, Njemačka, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovenija i Švedska) dok u Austriji može da se glasa sa 16 godina, a da se kandiduje na izborima sa 18.
U Italji može da se glasa sa 18 godina, a da se kandiduje tek sa 25.
Da bi formirala polsaničku grupu što daje veći uticaj u parlamentarnim debatama i odborima, politička partija mora da dobije najmanje 25 mjesta u Parlamentu i to iz najmanje sedam zemalja.
Građanin EU koji ne živi u svojoj zemlji, može da glasa i u zemlji u kojoj mu je boravište, a zemlje-članice su svojim izbornim zakonima ustanovile proceduru za te slučajeve.
Prema propisima EU, europoslanik ne može da bude član vlade neke zemlje ili njenog parlamenta, niti zvaničnik neke evropske institucije. Neke članice EU imaju i dodatna ograničenja.
Galerija
Bonus video:
