Obavezni vojni rok postepno je ukinut u većini evropskih zemalja, osim u sedam država, a Švajcarska će u nedjelju odlučivati o tome.
Obavezni vojni rok u Švajacarskoj uveden je 1848. godine, ali je stupio na snagu Ustavom iz 1874. godine koji daje Konfederaciji da preuzme odgovornost za kantone. Prije toga, kantoni su se branili organizovanjem građana kao milicija.
Poslije Federalnog pakta koji je usvojen na Bečkom kongresu 1815. poslije ratova s Napoleonom, uspostavljene su granice zemlje i proglašena neutralnost. Predviđeno je da svaki kanton obezbijedi Konfederaciji dva odsto svojih vojnika, tako da na federalnom nivou bude oko 33.000 vojnika.
Često obavezan od počcetka 19. vijeka u većini evropskih zemalja,vojni rok postepeno se povlači i 60-ih godina uvodi se profesionalna vojska
Potom je u Švajcarskoj postojala mala profesionalna vojska. Služenje vojnog roka bilo je obavezno za muškarce, dok su žene mogle da se dobrovojno prijave. Poslije hladnog rata, situacija se promijenila i uvedeno je i civilno služenje vojnog roka.
Danas ima 2.650 aktivnih vojnika i 32.000 rezervista. Svi muškarci od 18. do 32. godine obavezni su da služe vojsku. U stvarnosti, njih 61 odsto služi rok dok su ostali, koji se prijave kasnije, proglašeni nesposobnim za služenje vojske i moraju da plaćaju porez (četiri odsto od plate).
Često obavezan od početka 19. vijeka u većini evropskih zemalja,vojni rok postepeno se povlači i 60-ih godina uvodi se profesionalna vojska.
U Evropi vojni rok je obavezan u Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Estoniji, Austriji, Grčkoj i na Kipru. Norveška želi čak da proširi obavezni rok za žene, prema odluci parlamenta u junu. Ta mjera će stupiti na snagu 2015. godine i donijeta je na osnovu jednakosti polova.
U Finskoj je obavezan vojni rok koji traje od šest do 12 mjeseci. U Danskoj je vojni rok teoretski obavezan, tako da je 2012. godine 5.000 ljudi bio u vojsci, a 95,8 odsto je to učinilo na dobrovoljnoj bazi.
U Estoniji vojni rok je obavezan i traje od osam do 11 mjeseci. U Austriji, građani su velikom većinom, njih 59,8 odsto, u januaru glasali za održavanje obaveznog vojnog roka. Svake godine 22.000 ljudi bude šest mjeseci u vojsci. Oni Austrijanci koji ne žele u vojsku, godišnje njih 14.000, ide u civilnu službu na devet mjeseci.
Na Kipru i u Grčkoj, vojni rok je obavezan i postepeno je skraćivan i sada traje od devet do 12 mjeseci.
Druge evropske zemlje su odustale od vojnog roka i opredijelile su se za profesionalnu vojsku.
Velika Britanija i Luksemburg su prve uvele profesionalnu vojsku 60-tih godina. Uslijedila je Belgija 1993. godine, Italija 2000, Francuska 2001. godine, Španija 2002. godine. U Njemačkoj, vojni rok je ukinut 2011. godine.
Bonus video:
