Penzionisanje ima štetan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje na srednji i duži rok, pokazala je nova studija britanskog Instituta za ekonomske poslove (Institute of Economic Affairs - IEA)
Ta organizacija je saopštila da studija sugeriše ljudima da rade na što duži period zbog zdravstvenih ali i ekonomskih razloga, što, kako piše BBC, ide u prilog Vladi Ujedinjenog kraljevstva, koja planira da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju.
Studija je urađena kroz upoređivanje neaktivnih penzinisanih ljudi sa onima koji su aktivno radili tokom mirovine.
Programski direktor IEA Filip But kazao je da bi Vlada mogla nastaviti sa deregulacijom tržišta rada i dozvoli ljudima rad i na duži rok.
"Raditi duže od uobičajenog nije samo u ekonomskom interesu, već bi to pomoglo ljudima da žive zdravije živote", naveo je But, dok je njegov saradnik na studiji Edvard Datnou rekao da bi u budućnosti moglo da nestane "normalno" doba za penzionisanje.
"Poslodavci bi trebalo da razmisle na koji način bi moglo da iskoriste britanski potencijal rada dok bi oni koji žele penzionisanje trebalo da preispitaju da li je to zaista najbolja opcija", naveo je Datnou.
Studija sugeriše da penzionisanje daje mali doprinos na zdravlje na početku, ali da ono značajno opada u dužem roku.
Utvrđeno je da penzionisanje povećava šanse za obolijevanje od kliničke depresije za čak 40%, dok je 60% veća vjerovatnoća da dođe do pogoršanja fizičkog stanja.
Učinak je isti za muškarce i žene, dok se šanse da ljudi obole povećavaju dužinom vremena provedenog u penziji, pokazuje studija.
Bonus video:
