Da li muslimanska zemlja, čiji se veliki dio nalazi u Aziji, uopšte može da bude dio Evrope? Turska je na ovo pitanje odavno odgovorila: 14. aprila 1987. podnijela je zahtjev za članstvo u EU . Od onda je prošlo 25 godina.
Kada u Istanbulu pređete preko jednog od dva mosta preko Bosfora, na drugoj obali dočekaće Vas natpis “Dobrodošli u Aziju“. Upravo se u tome sastoji cijela problematika članstva Turske u Evropskoj uniji. Kruži oko pitanja, da li zemlja, čiji se veliki dio nalazi u Aziji, uopšte može da bude dio Evrope?
Još 14. aprila 1987. godine Turska je podnijela zahtjev za članstvo u Uniji. 1999. godine Turska je dobila status kandidata, a od 2005. vode se formalni pregovori o pristupanju. Ipak, konkretan datum pristupa još niko ne pominje.
Uzdržanost pojedinih zemalja EU
Neke zemlje članice Evropske unije još uvijek su rezervisane kada je riječ o prijemu Turske u EU i više ili manje koče taj proces.
Elmar Brok, njemački poslanik Hrišćansko-demokratske unije u Evropskom parlamentu smatra da i Evropskoj uniji i Turskoj nedostaju preduslovi za punopravno članstvo Turske.
„Mislim da Evropska unija, kakva jeste danas, nije u stanju da primi Tursku – ona je za nju prevelika. To rastezanje ne bi mogla da podnese! Ali, ni Turska ne ispunjava uslove.“
U Evropskoj uniji mnogi vjeruju da Turska ni u geografskom ni u kulturnom pogledu ne pripada Evropi
Konfliktni potencijal je u zaštiti manjina, slobodi vjeroispovjesti, ravnopravnosti muškaraca i žena i pitanju Kipra.
U prvom redu je spor oko ovog ostrva u Sredozemnom moru bio razlog za mirovanje pregovora o pristupu od 2006. Vlada u Ankari ne priznaje Kipar, članicu EU.
Osim toga, turska vojska drži pod okupacijom Sjever Kipra. U Evropskoj uniji mnogi vjeruju da Turska ni u geografskom ni u kulturnom pogledu ne pripada Evropi i da bi u slučaju učlanjenja mogla da postane teret.
Turska važna za EU
Zagovarači pristupa ističu geostrateški značaj ove zemlje. Značaj evropske privrede u sijvetu je smanjen, Evropska unija bi samo proširenjem mogla da očuva moć i uticaj.
Dalji argument jeste da bi prijem Turske predstavljao signal za Turke koji žive u EU, kao i za ostale muslimanske zemlje. Evropa bi tako doprinijela smanjenju napetosti između zapadnog i islamskog svijeta.
Štefan File, komesar za proširenje EU vjeruje da je Turska važna zemlja za EU, na primjer u energetskom sektoru. „Pregovori o pristupu su najbolji način da pomognemo Turskoj da se modernizuje.“
Erdogan rado ukazuje na to da njegova zemlja, za razliku od krizom pogođene EU, doživljava ogroman privredni polet i da ne zavisi od nje
Za sada, pregovori tapkaju u mjestu. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan kritikuje Evropsku uniju što odbija Tursku, dok Brisel na agresivne tonove iz Ankare reaguje insistirajući na daljoj demokratizaciji.
Na objema stranama postoje frustracije, kaže komesar Štefan File.
"Strani prijatelj Evrope"- ovako je list Frankfurter Rundšau naslovio članak o tursko-evropskim odnosima. U međuvremenu, čini se da je Turskoj dosta da kuca na vratima Evrope.
Erdogan rado ukazuje na to da njegova zemlja, za razliku od krizom pogođene EU, doživljava ogroman privredni polet i da ne zavisi od nje. Tako u Erdoganovoj vladi raste samopouzdanje, dok članstvo gubi sjaj.
Bonus video:
