Sajbermobing je relativno nov fenomen, ali je sve pristuniji u "onlajn svakodnevici". Naime, internet korisnicima u Njemačkoj sve češće prijete anonimusi. Nerijetko prijetnje preko neta, postaju realnost.
Samo u njemačkoj pokrajini Sjeverna Rajna Vestfailja, svaki treći adolescent suočava se sa sajbermobingom, pokazuju posljednja istraživanja. Aleksandar ima 12 godina. Već šest sedmica ne ide u školu.
Jedan učenik škole u koju i sam ide mu je prijetio – preko interneta. Sve je počelo kada je na internet sajtu za socijalno umrežavanje ŠulerVZ objavio jednu poruku, doduše na pogrešnu adresu. Na odgovor nije morao dugo da čeka.
"Onda je on napisao kako bi mogao samo da razmišljam o tome, šta bi mi se u školi moglo dogoditi. Ja sam zatim odgovorio. Izvini, poruka nije bila tebi namijenjena. Uslijedio je odgovor. Loše si sreće. A onda sam prekinuo diskusiju, jer sam se plašio što će dalje napisati“, priča Aleksandar.
Aleksandar ne poznaje baš najbolje osobu, koja mu je prijetila
Ali ono što se desilo u komunikaciji na internetu, pretvorilo se u neprijateljstvo u školskom dvorištu.
Međutim, mobing je nastavljen prije svega na internetu. "On mi je onda poslao poruku. Sjutra ću te tući sve dok ne budeš završio u bolnici i dok ne budeš preminuo."
Sve to vreme, Aleksandrova majka još uvek ne zna šta se dešava. U jednom trenutku njen sin počinje čudno da se ponaša i ne želi da ide u školu. Govori kako je bolestan.
"Svakog dana je pokazivao neke znake bolesti. Nisam ga takvog do tada poznavala. Govorio bi, boli me stomak ili glava. Loše mi je, povraćao sam. Sve po cijenu da ne ode u školu. To je izazvalo sumnju da nešto nije u redu. Loše ocjene ili ko zna šta“, kaže Aleksandrova majka.
Karmen Trenc je pedagog i već dugo se bavi problemom mobinga među djecom i mladima. Ona tvrdi da je to ozbiljan problem, koji nije prisutan samo na internetu. Oko 80 odsto žrtava mobing doživljava i u stvarnom životu.
Napadač se ne krije uvijek iza lažnog identiteta na svjetskoj globalnoj mreži. Razlika između mobinga na internetu i onog u stvarnosti ipak ima. Karmen Trenc o svemu tome kaže:
"To znači da više nemate nikakvu zaštitnu zonu. Ako ste imali problema sa mobingom u školi, ranije ste mogli reći, pa dobro, barem kod kuće imam svoj mir. Sada to maltretiranje zalazi u privatnu sferu. I to se sve odvija veoma brzo."
Mobing u školi, do sada se odvijao relativno sporo
Internet je svemu tome dao drugačiju dinamiku. Drugo, mogućnost anonimnog mobinga svakako olakšava pribjegavanje maltretiranju preko interneta
Budući da o mobingu sa kojim se njen sin suočavao nije ništa znala, Aleksandrova majke je uprkos njegovom opiranju insistirala na njegovom odlasku školu. Ali i na odlazak ljekaru.
Međutim, ni njima ne polazi za rukom da prepoznaju tipične simptome jedne žrtve sajber-mobinga.
"Uveče bi odbijao da večera. Primetila sam da je bio budan i u tri, četiri sata ujutru. Nije mogao da spava. Uporno je pokušavao da bude bolestan, kako narednog dana ne bi morao u školu. Ujutru bi djelovao emotivno rastrojen."
Majke je bila sve zabrinutija, jer nije uspjevala da otkrije zašto se njen sin najednom drugačije ponaša. Sve teže je uspevala da dopre do njega. "Zapitkivala bih ga uvijek iznova, jel nešto nije u redu? On je uvek odgovarao odrično.Sve se promjenilo onog trenutka, kada sam jednog dana otišla do škole kako bih ga poslije nastave povela kući. U jednom trenutku je zaplakao. Počeo je da mi prebacuje, zašto sam došla tako kasno, a da sam pri tome došla samo dva minuta kasnije od dogovorenog. Tada je počeo da priča."
Priča o mobingu za Aleksandrovu majku bila je potpuno iznenađenje
Bila je šokirana. Karmen Trenc kaže da je Aleksandrovo ponašanje tipično za jednu žrtvu sajber-mobinga.
"Dijelom zato što ljudi u takvim situacijama veruju da niko ne može da im pomogne, a i stide se zbog svega što im se događa. Razgovor o tome, čini im se, neprikladnim, kao da će se problem dodatno pogoršati."
Šta je to što nekoga pretvara u žrtvu maltretiranja i kako bi neko kao posmatrač, prema svemu tome trebalo da se postavi, nije lako odgovoriti. U svakom slučaju, patnja je za žrtve mobinga najgora.
Naučnici ipak tvrde da ne postoji tipičan profil žrtve, odnosno da se za nekog pojedinca, ne može tek tako reći da je podložan tome da postane žrtva maltretiranja.
"Mnogi naučnici ističu kako nema tipičnog profila žrtve. Odnosno da to može da se dogodi svakome. Jer to ne zavisi od toga, u kojoj mjeri imate samopouzdanja, tj. koliko ste na takve stvari imuni. Presudno je kakve norme važe u grupi ljudi kojoj pripadate. Zato naučnici vole da kažu, riječ je o fenomenu jedne grupe, jednog sloja društva."
Drugim riječima, izvjesna grupa ljudi je odgovorna za mobing sa kojim se suočavate, pojašnjava Karmen Trenc. Žrtve su oni koje neka zajednica ili neko društvo odbacuje.
U takvim okolnostima gotovo svi pripadnici jednog društva nesvjesno učestvuju u tome. Roditeljima čija se djeca suočavaju sa mobingom eksperti savjetuju, izbjegavanje eventualnog konflikta sa napadačem ili roditeljima istog. Najvažnije je... "...o tome obavjestiti nadležne u školi. Zatim djetetu morate jasno staviti do znanja da ste uz njega i da to što mu se dešava nije u redu. Problemu treba pristupiti mirno, ali jasno reći: to tako ne može i protiv toga moramo nešto preduzeti.“
Bonus video:
