Agresivna potraga Kine za naftom je dostigla novu prekretnicu, prema podacima do kojih je došla agencija Rojters: gotovo monopolsku kontrolu nad izvozom sirove nafte iz Ekvadora, koji je član OPEC-a.
Generalni direktor ekvadorske državne naftne kompanije Petro Ekvador, Marko Kalvopinja, posjetio je Kinu prošlog novembra kako bi pomogao u obezbjeđivanju dvije milijarde dolara kredita za njegovu vladu. Pregovori, koji su uključivali obavezivanje da prodaju milione barela ekvadorske nafte kineskim državnim firmama do 2020, razvukli su se na četiri dana. Kalvopinja se unervozio i zaprijetio odlaskom, ali nije imao drugu opciju nego da čeka.
Odbijen od strane većine kreditora nakon što 2008. nije uspio da otplati 3,2 milijarde dolara duga, Ekvador sada uveliko zavisi od kineskog novca, koji bi trebalo da pokrije 61 odsto od 6,2 milijarde dolara, koliko iznose finansijske potrebe države ove godine. Kina, za uzvrat, može polagati pravo na čak 90 odsto isporuka ekvadorske nafte narednih godina, piše u Rojtersovom izvještaju.
„To je ogromni i dramatični potez,“ rekao je Rene Ortiz, bivši ministar za energetiku Ekvadora i generalni sekretar Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC). „Nikad ranije Ekvador nije povjerio svoju naftu nekom kreditoru.“
Ekvador ispumpava samo oko 520 hiljada barela dnevno (bpd), iliti oko pet odsto nafte Saudijske Arabije. Međutim, piše Rojters, uloga Kine u ovoj andskoj državi pokazuje kako naftne kompanije azijskog džina postaju moćni trgovci na tržištima energije daleko od kuće. Naftom koju Ekvador prodaje kineskim firmama može se trgovati bilo gdje, ali je manje od 15.000 bpd transportovano u Kinu ove godine, što je za skoro 40 manje nego 2012. Veći dio se šalje u SAD.
Kineski ministar za trgovinu sa Koreom u Kitu, septembar 2012.
Predsjednik Rafael Korea, socijalista koji je kritičan prema moći koju su zapadni naftni giganti i privatne firme za trgovinu energijom nekada imali u Ekvadoru, hvali se kineskim ugovorima kao trijumfom trgovine između bliskih saveznika. Ortiz i ostali kritičari kažu da bi zavisnost vlade od kredita pod sve nepovoljnijim uslovima mogla ugroziti konkurentnost Ekvadora, narušiti transparentnost u naftnoj industriji koja je zaslužna za polovinu ekvadorskog izvoza i distancirati državu od ostalih kreditora.
Rojters piše da ugovori, prezentacije i raspored punjenja tankera pokazuju kako je Kina preuzela kontrolu nad 360.000 bpd izvoza ekvadorske nafte od kada je njena najveća naftna kompanija Petro Čajna (PetroChina) ponudila Ekvadoru milijardu dolara sredinom 2009.
Do aprila 2010, kineske firme su dobijale oko trećinu izvoza ekvadorske nafte. Godinu kasnije, ta količina se skoro udvostručila, a do sredine 2013. pod kontrolom kineskim državnih firmi bilo je 83 odsto nafte koju izveze Ekvador.
U avgustu, kada je objavljen posljednji kreditni aranžman, iznos koji je Kina obećala Ekvadoru tokom Koreinog mandata, dostigao je skoro devet milijardi dolara – ili 11 odsto ekvadorskog bruto domaćeg proizvoda.
Zbog porasta apetita Pekinga za prirodnim resursima, kineske naftne kompanije su ponudile najmanje sto milijardi dolara za ugovore povezane sa naftom širom svijeta. Kinezi već kontrolišu veliku količinu nafte iz Venecuele, gdje ima kreditne ugovore vrijedne 43 milijarde dolara; iz Rusije, gdje ta cifra možda premašuje 55 milijardi dolara: i Brazila, sa najmanje 10 milijardi dolara. Ugovori u Angoli su vrijedni oko 13 milijardi dolara.
Kinezi već kontrolišu veliku količinu nafte iz Venecuele, gdje ima kreditne ugovore vrijedne 43 milijarde dolara; iz Rusije, gdje ta cifra možda premašuje 55 milijardi dolara: i Brazila, sa najmanje 10 milijardi dolara
Suma koju Kina šalje Ekvadoru je zanemarljiva u odnosu na skoro 13 milijardi dolara, koliko Ekvador može godišnje zaraditi od prodaje nafte. Međutim, Petro Ekvador je od 2009. pristao da prodaje kineskim firmama stotine miliona barela nafte, koji vrijede puno više od samih kredita, prema Rojtersovoj analizi sedam različitih ugovora. Kako su te zalihe rezervisane, ostali kupci sada imaju malo šanse da na tenderima kupuju sirovu naftu of PetroEkvadora.
Danas Ekvador odvaja samo 10 dosto izvoza nafte za prodaju najboljem ponuđaču, izjavio je Kavalpinja za državnu televiziju ranije ove godine. U prošlosti su tenderi bili češća pojava i na njima su učestvovale američke naftne i evropske trgovinske kompanije.
Nedugo nakon preuzimanja funckije 2007, Korea, ekonomista školovan u SAD, proglasio je veći dio ekvadorskog spoljnog duga „nelegitimnim“ i država je proglasila bankrot godinu kasnije. Kako je Ekvador smatran otpadnikom na kreditnim tržištima a vlada se mučila da izbalansira budžet, Petro Čajna je ponudio spas u julu 2009. i dao Ekvadoru milijardu dolara. Ugovor o „predfinansiranju“ je trebalo da bude otplaćen za dvije godine, uz kamatu od 7,5 odsto. Ekvador se obavezao na 96.000 barela dnevno za kineske firme.
Petro Čajna je u početku pristao da ne prodaje ekvadorsku naftu na susjednim tržištima poput Perua i Čilea, koja se smatraju „prirodnim tržištem Petro Ekvadora.“
Kad su krediti počeli da pristižu, činilo se da kineske firme stiču naklonost u Ekvadoru, Korea je 2009. dobio pohvale ekologa zbog plana da Išpingo, Tambokoča i Tiputini (ITT), oblast nacionalnog parka Jasuni, bogatu naftom, poštedi bušenja.
U tom cilju je javno zatražio od bogatih država da finansiraju tu akciju sa 3,6 milijadi dolara.
Međutim, iste godine je ekvadorski ministar za ekonomsku politiku sastavio privatnu prezentaciju za Koreino osoblje, u koju je Rojters imao uvid, u kojoj su obećali da će „učinit sve što može da podrži Petro Čajna i Andes Petroleum,“ druge firme za eksploataciju nafte koje kontroliše Kina, „u vezi da istraživanjem naftnog polja ITT“.
Logo kompanije Petro Čajna u Pekingu
Korea je u avgustu odustao od Jasuni inicijative, navodeći kao razlog nedostatak finansija, i poslao signal da bušenje može početi u maloj oblasti ITT.
Prema dokumentima u koja je Rojters imao uvid, uslovi su se promijenili u novim kineskim kreditima. U ugovoru iz 2010. za još milijardu dolara od Kineske razvojne banke, smanjena je premija koju Petro Čajna plaća za ekvadorsku naftu i ta kompanija je dobila odobrenje da preprodaje taj energent na bilo kojem tržištu.
Ekvador je početkom 2011. dobio još milijardu dolara kredita i ovlastio Petro Čajna da ubira novac od bilo koje kompanije koja duguje Petro Ekvadoru, ukoliko Ekvador ne uspunjava uslove o otplati.
Razlog za zabrinutost SAD
Kineske kompanije koje se bave eksploatacijom nafte se odavno nadmeću sa gigantima poput američkog Ekson mobila. Od 2009, potrošile su oko 100 milijadi dolara na kupovinu polja nafte i gasa, u Latinskoj Americi i drugdje, navodi se u Rojtersovom specijalnom izvještaju. Petro Čajna i njena matična kompanija, CNPC, ranije ovog mjeseca su pristale da kupe akcije u tri peruanska naftna i gasna polja za 2,6 milijardi dolara.
Međutim, eksperti kažu da kineske firme usavršavaju strategiju: preuzimanjem kontrole nad prilivom sirove nafte od drugih nacionalnih kompanija, kineski naftni giganti se šire na trgovinu naftom, gdje se nadmeću sa multinacionalnim kompanijama Trafigura i Glenkor. Novi izvori nafte omogućavaju Kini da izbjegne izloženost cijenama i prekidu dotoka nafte od snabdjevača bliže kući, uključujući članice OPEC: Saudijsku Arabiju, Iran i Irak.
Iako uvoz Kine raste – u septembru je dostigao oko 6,3 milionaa bpd – nekoliko njenih državnih naftnih kompanija sada veću količinu nafte koriste za trgovinu nego što je uvoze, rekao je jedan zvaničnik Rojtersu prošlog mejseca. Kineske firme koje služe kao posrednici u većem dijelu ekvadorske prodaje nafte istovremeno zadržavaju stratešku opciju da po potrebi preusmjeravaju barele u Kinu. Dok raste kineska trgovina u regionu, pogoršani su američki odnosi sa Venecuelom i Ekvadorom, čiji lideri su glasni kritičari SAD.
„Ako kineska kontrola nad južnoameričkom naftnom industrijom nastavi da raste, američki kreatori politike bi mogli početi da brinu,“ kaže Riordan Roet, politikolog sa Fakulteta za za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
Galerija
Bonus video:
