Neprestana igra okeana i podvodnih vulkanskih erupcija često dovodi do potapanja kopna, ali i do izranjanja novog. Kakav to uticaj može imati?
Vulkanska erupcija koja je sredinom decembra pogodila mjesto udaljeno oko 65 kilometara od Nukualofe, glavnog grada Tonge i prizemljila sve letove sa i do ovog tihookeanskog arhipelaga nekoliko dana, završila se.
Za sobom je ostavila najmlađe parče kopna na svijetu i 177. ostrvo ovog arhipelaga. Ukoliko bude dovoljno potrajalo, kralj Tonge će izabrati ime za ovu teritoriju. Prečnika manjeg od 100 kilometara i nadmorske visine od oko 100 metara, ostrvo djeluje napravljeno od vulkanskog pepela, a ne od čvrste lave, zbog čega će možda biti kratkotrajno.
Vulkanska ostrva koja traju duže mogu biti ranjiva. Nučnici koriste Surtsi, vulkansko ostrvo koje se pojavilo nedaleko od islandske obale 1963. godine, kako bi proučavali kolonizovanje netaknutog tla od strane životinja i biljaka. Od pojave Surtsija, barem još 10 podvodnih vulkana izbacilo je dovoljno materijala da izbije na površinu okeana i stvori nova ostrva.
Većina ostrva bude uglavnom mala i erodira veoma brzo. Nove tvorevine koje ostanu dovoljno dugo iznad vode mogu da prošire teritorijalna prava država kojima pripadaju. Na osnovu Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, države mogu da polažu prava na ribolov, špediciju i rudarenje do 370 kilometara od svoje obale. Država koja polaže prava na novo ostrvo nedaleko od svoje obale može da je koristi kao osnovu za proširenje pomorske teritorije.
Od Nidžime, vulkanskog ostrva koje se pojavilo oko 1.000 kilometara južno od Tokija 2013. godine, očekivalo se da će erodirati i nestati veoma brzo. Međutim, ono je nastavilo da raste, a prošle godine se spojilo sa starijim vulkanskim ostrvom Nišinošimom. Spojena zemljana masa i dalje raste. Jednom kada se smiri i ako bude trajalo, Japan će moći da polaže nova prava. Obalska erozija i povećanje nivoa mora znači da voda često oduzima zemlju. Međutim, ponekad voda i pruža novu zemlju.
Bonus video:
