Za borbu protiv diskriminacije potrebno je mobilisati sve djelove društva, ocijenjeno je na konferenciji Zakon, politika, društvo i diskriminacija, koju je organizovala institucija Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore.
Dvodnevna konferencija, koja je završena danas, organizovana je uz podršku Fondacije Konrad Adenauer, Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju i Savjeta Evrope.
Kako je saopšteno iz institucije Ombudsmana, na kraju konferencije ponuđen je veći broj zaključaka koji će biti naknadno dostavljeni svim učesnicima, kako bi dali eventualne sugestije, pojačali snagu zaključaka i pripremili teren za buduću saradnju.
Prvenstveno između Ombudsmana i civilnog sektora, koja treba da bude nastavljena na osnovama partnerstva i povjerenja”, dodaje se u saopštenju.
Sa skupa je poručeno da treba da se ojača institucionalno djelovanje, da se više vremena posveti suzbijanju diskriminacije kao pojave i da se pomogne i podstakne zaštita vulnerabilnih grupa kao što su osobe sa invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja, korisnici psihoaktivnih supstanci, Romi i LGBT.
Ujedno je, kako je ocijenjeno na konferenciji, neophodno učiniti da sami sistem zaštite od diskriminacije bude ojačan procesnim mehanizmima i institucionalnim oblicima, kakva jeste i uloga Zaštitnika.
“Cilj konferencije bio je otvaranje širokog drutvenog dijaloga o najrazličitijim aspektima zaštite od diskriminacije, a jedan od najznačajnijih utisaka jeste da ona predstavlja skup zajedništva i objedinjavanja svih društvenih potencijala koji treba da doprinisu jačanju sistema zaštite od diskriminacije”, kaže se u saopštenju.
Na konferenciji je ocijenjeno da je borba protiv diskriminacije jedna od najvažnijih političkih, kulturnih, socioloških i pravnih pitanja svakog savremenog društva, uključujući crnogorsko.
Saopšteno je i da je diskriminacija duboko ukorijenjena u određene obrasce ponašanja u Crnoj Gori, i da je vrlo često plod predrasuda i stigmi koje nadvladavaju stvarnost i pokušavaju da uruše temeljne civilizacijske vrijednosti.
“Zaključeno je da je borba protiv diskriminacje pitanje mobilisanja svih djelova društva. Takođe je ukazano i da je antidiskriminacija vrlo važno pitanje u procesu evroatantskih integracija svih država i onih koji taj proces nadziru”, navodi se u saopštenju.
Sa konferencije je poručeno da se ne smije tolerisati pokušaj uvođenja dvostepenosti u radu po pritužbama kod Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, jer bi se time ozbiljno narušila njegova ustavna pozicija, prije svega nezavnisnost i samostalnost.
Učesnici su istakli očiglednim da je percepcija diskriminacije veća nego što su to njeni spoljni izrazi, koji podrazumijevaju broj pritužbi i sudskih postupaka.
“Zato se mora dalje raditi na osnaživanju žrtava da prijave diskriminaciju, jer je utisak skupa da veliki broj slučajeva diskriminacije ostaje neprijavljen”, zaključeno je na konferenciji.
Iz Institucije Zaštitnika poručeno je da će u narednom period posvetiti više pažnje promociji jednakosti i partnerstvu sa organizacijama civilnog društva.
U zaključcima će se naći i preporuka za potrebom jačanja i proširivanja redovnog obrazovog sistema temama o konceptu ljudskih prava i sloboda, s akcentom na antidiskriminaciji.
Istaknuta je potreba nastavka obuka za nosioce pravosudnih, tužilačkih funkcija kao i za službenike policije po pitanju antidiskriminacije, kao i da je potrebno veće uključivanje advokata u taj proces.
Na konferenciji su, kako se navodi, otvorena brojna pitanja i teme koje će instituciji Zaštitnika poslužiti kao osnov za preuzimanje daljih aktivnosti za suzbijanje diskriminacije.
Galerija
Bonus video:
