Bivši savezni tužilac u Vašingtonu Nikolas Mensfild smatra da i predmeti organizovanog kriminala i korupcije mogu imati epilog na osnovu sporazumnog priznanja krivice, odnosno dogovora između tužioca i okrivljenog.
Ali samo u slučaju da tužilaštvo nije dobro uradilo svoj dio posla i nema dovoljno jak slučaj protiv korumpiranog zvaničnika.
“Slučajevi koji uključuju organizovani kriminal i korupciju su često među predmetima visokog profila koji stavljaju tužioca pod lupu javnosti. U takvom kontekstu, bilo bi javno i profesionalno neprijatno, ali i potencijalno štetno za karijeru tužioca da se dogovori sa osumnjičenim, s obzirom na to da u tim slučajevima javnost takve kazne smatra za previše blage,”rekao je “Vijestima” Mensfild, koji je regionalni direktor za bivšu Jugoslaviju u Američkoj asocijaciji za pravnu inicijativu sa zemljama centralne i istočne Evrope.
“U slučajevima visokog profila tužilac ima još više od podsticaja da napravi dobar posao, osim ako naravno postoje značajne slabosti u slučaju tužilaštva”, objasnio je on na pitanje koliko je institut sporazumnog priznanja krivice primjenljiv za predmete organizovanog kriminala I korupcije.
Mensfild ističe da se približno 95 odsto predmeta u saveznim sudovima u SAD rješavaju se sporazumom o priznanju krivice.
"Tužiocima to omogućava da obrade mnogo veći obim predmeta nego što bi bilo moguće ukoliko bi većina slučajeva otišla na suđenje. Sporazum o priznanju uz to pretstavlja i izvjesnost osude, i na taj način eliminiše neizvjesnost presude porote. Za optužene, primarna korist je manja kazna od one koja se može izreći ako su otišli na sud i osuđeni”, objasnio je Mensfild.
Iako se gotovo svi slučajevi u SAD završavaju na ovaj način, to ne znači da okrivljeni ne stiže u sudnicu.
“Nije moguće da se krivični postupak riješi bez pojavljivanja okrivljenog pred sudom. Okrivljeni mora biti izveden pred sudiju da bi bio formalno optužen za zločin. Ako tužilac i branilac postignu poravnanje, oni moraju predstaviti dogovor sudiji u sudu. Sudija će taj dogovor i odobriti. Tokom ovog procesa, sudija obično pita optuženog da li svjesno priznaje krivicu i razumije posljedice odričući se svog prava na suđenje”, pojašnjava Mensfild.
Na pitanje o benefitima ovakvih dogovora između tužioca i branioca, Mensfild navodi da praksa nagodbe znatno smanjuje vrijeme i troškove završetka krivičnog predmeta.
“S obzirom na postojeće sudske i tužilačke resurse, američki pravosudni sistem ne bi bio funkcionalan bez instituta sporazuma o priznanju krivice”, zaključio je Mensfild, koji je dodao da ne poznaje situaciju u Crnoj Gori zbog čega nije želio da komentariše to što crnogorski tužioci jako slabo koriste ovaj institut.
Odloženo krivično gonjenje za privredni kriminal
Aktuelni direktor pravnih programa u Ist Vest Menadžemt Institutu ( East West Management Institute) ističe da se u SAD jako slabo koristi institut odloženog krivičnog gonjenja, osim u slučajevima privrednog kriminala.
“Institut odloženog gonjenja nije uobičajen u SAD, ali se sve više koriste u poslednjih nekoliko godina u slučaju privrednog kriminala (slučajeva u kojima je kompanija okrivljeni) . U takvim slučajevima, obično vlada pristane da se odrekne gonjenja ako preduzeće plaća novčanu kaznu, sarađuje sa tekućim istragama, i preduzima korektivne mere da spriječi buduće kriminalno ponašanje. Ako kompanija ne ispuni svoj dio dogovora, vlada nastavlja gonjenje. Ono što je pozadina ovog pristupa je ta pravna činjenica da se kažnjavaju kompanije a da to ne ide na štetu nedužnih, recimo akcionara u tom preduzeću”, pojasnio je Mensfild.
Ovaj članak nastao je uz velikodušnu podršku američkog naroda kroz Međunarodni biro za narkotike i sprovođenje zakona Stejt departmenta unutar Ambasade SAD u Podgorici, a u okviru Programa podrške civilnom društvu u oblasti krivičnog pravosuđa. Stavovi autora izraženi u ovom članku nužno ne održavaju stavove Ambasade SAD u Podgorici ili Vlade SAD.
This article was made possible by the generous support of the American People through the U.S. State Department’s Bureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs (INL) within the U.S. Embassy in Podgorica, under the Criminal Justice Civil Society Program. The author’s views expressed in this article do not necessarily reflect the views of the United States Embassy in Podgorica or the United States Government.
Bonus video:
