Više od petine studenata u Crnoj Gori smatra da nije varanje ukoliko kao svoj predaju, na primjer, seminarski rad druge osobe koja im je to dopustila ili ukoliko prije ispita pogledaju pitanja sa testa koji je ukraden.
To je, između ostalog, pokazalo istraživanje koje je juče predstavila konsultantkinja Savjeta Evrope Sonja Bjelobaba, koja je ocijenila da postoji problem sa varanjem na ispitima.
Istraživanje je rezultat dvije online anonimne ankete, u kojoj je učestvovalo 150 crnogorskih studenata i 131 član akademskog osoblja.
Bjelobaba kazala je da se postavljenja pitanja zasnivaju na istraživanju sprovedenom u Švedskoj ali da je morala da ga u jednom dijelu prilagodi našoj javnosti.
“Ja sam sa Balkana, ali sam zaboravila da pitam za kupovinu i prodaju ispita i diploma, jer sam u Švedskoj već predugo i to se tamo prosto ne dešava”, pojasnila je ona na jučerašnjoj, završnoj konferenciji “Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju”.
Ona je predstavila 19 primjera za koje su studenti i članovi osoblja morali da se izjasne da li smatraju da li je to varanje, ozbiljno varanje, nije varanje ili ne znaju da li je to varanje.
Na pitanje da li smatraju da je varanje da prije ispita gledaju pitanja sa ukradenog testa, više od 20 odsto studenta smatra da to nije varanje, malo manje od 20 odsto da to takođe nije ni prepisivanje odgovora od drugog studenta na ispitu, nekih 25 odsto studenata da nije varanje predati kao svoj rad neke druge osobe jer imate njenu dozvolu a više od 15 odsto da predaju rad koji je za novac napisao neko drugi...
I dio akademskog osoblja smatra da pojedini od primjera ne predstavljaju kršenja, mada je njihov procenat daleko manji u odnosu na procenat studenata.
Na pitanje koliko se često dešava kršenja ove vrste, predstavnici osoblja fakulteta smatra da se to dešava ali ne prečesto a studenti da se to dešava prilično često.
Bjelobaba pojašnjava da je tu riječ o takozvanom efektu korelacije.
“Kada mislite da se varanje dešava prilično često, onda pomislite onda ‘i ja to mogu da uradim, jer svi ostali to rade’. To je problem. U svim ovim slučajevima, studenti smatraju da se to dešava često, fakulteti znaju da se to puno dešava kada su u pitanju ispiti ali ne i kupovanje diploma,” kazala je profesorica slovenskih jezka na Univerzitetu Upsala.
Studenti su uvjereni da se različiti oblici kršenja pravila dešavaju u mnogo većem opsegu nego fakultetsko osoblje.
“Polovina studenata i 13 osto fakultetskog osoblja misli da se kupovina ispita kao oblik varanja dešava često ili veoma često. Samo dva odsto studenta je priznao da su to sami uradili. To je dobar podatak, jer bi bilo veoma loše da su svi oni koji vjeruju da se varalo da stvarno to i radili,” kazala je ona juče u Podgorici.
Istraživanje je pokazalo da su dva najčešća primjera varanja - više od 86 odsto studenata je pružilo odgovor drugom studentu na ispitu, a preko 63 odsto je sarađivalo sa drugim studentoma na istipu kada to nije bilo dozvoljeno.
Kada je u pitanju plagiranje, ogroman broj studenata nije dobio informaciju šta ono predstavlja.
Gotovo 40 odsto studenata kazalo je da nije dobilo informaciju o plagiranju na svom fakultetu/programu, malo više od 18 odsto je kazalo da jeste ali da informacija nije bila adekvatna, dok je skoro 35 odsto reklo da jeste i da su dobijene informacije bile dovoljne. “To je prilično alarmantno. U isto vrijeme, pitali smo fakultetesko osoblje da li su studentima pružili informacije o plagiranju – 76,56 odsto odsto je kazalo da jesu. To nije dobro, jer fakulteti misle da su informisali studente a studenti misle da ta infromacija nije dovoljna,” kazala je Bjelobaba, ističući da 20 odsto osoblja kazalo da uopšte nije pružilo informacije o tome studentima.
Na pitanje da li smatraju da imaju dovoljno znanja o plagiranju, samo 40 odsto studenata i manje od 50 odsto akademskog osoblja je kazalo da ima. Mnogi su jednostavno kazali da ne znaju.
Ovo istraživanje je pokazalo i koji je najčešći razlog za plagiranje - lijenost.
Zatim slijede nedovoljno znanje o akademskom pisanju, želja studenata da polože predmet po bilo koju cijenu zbog pritiska porodice i prijatelja, jer internet olakšava plagiranje, ali i nedovoljno znanje o tome što plagiranje predstavlja. Međutim, najmanje ispitanika je kazalo da se plagiranje dešava jer kazna nije dovoljno stroga.
Značajan broj kako studenata tako i osoblja fakulteta ima problem sa prepoznavanjem autoplagiranja, mada je konsultantkinja SE kazala da taj problem nije svojstven za Crnu Goru već i za zemlje poput Švedske. Međutim, na pitanje članovima akademskog osoblja da li koriste softver za prepoznavanje plagijata dok kontrolišu radove studenata, više od 70 odsto iispitanika kazalo je da ne.
Na pitanje što smatraju da su najefektivniji načini da se spriječi plagiranje, preko 60 odsto studenara i 70 odsto osoblja kazalo je da bi informacije o akademskom integritetu trebalo da bude dio obrazovanja na svim nivoima.
"Društvo spremno da se bori protiv korupcije u obrazovanju”
Crna Gora je prva koja je oblast akademskog integriteta uredila zakonom i pioniri smo u tome, kazala je juče predstavnica Ministarstva prosvjete Arijana Nikolić Vučinić.
“Donošenje ovog Zakona je dokaz da je naše društvo spremno da se bori protiv korupcije u obrazovanju i svih oblika kršenja akademskog integriteta,” kazala je Nikolić Vučinić na završnoj konferenciji “Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju”.
Dodala je da će vrijeme pokazati kvalitet Zakona i spremnost da sistem bude bolji.
Bonus video:
