Džo Rogan, voditelj ultra popularnog The Joe Rogan Experience podkasta potpisao je nedavno sa multimedijalnom platformom Spotify višegodišnji ugovor vrijedan 100 miliona dolara.
Ta cifra pokazuje da privreda podkasta raste svakim danom i da se polako približava granama muzike, filma, sporta, video igara.... Podkaste proizvode komercijalni emiteri, ali i pojedinci i kompanije koje nisu povezani sa emitovanjem mejnstrim sadržaja. Zapravo svako ko ima bilo šta da kaže uz određeni novac uložen na opremu, koji varira od par stotina do par hiljada, može da se uključi u ovaj svijet. Sadržaj se generalno proizvodi jeftino, a zahvaljujući internetu još lakše distribuira. Koliko je Rogan danas uticajan pokazuje i da je praćenje izbora uživo u Sjedinjenim Američkim Državama preko njegove platforme na YouTube platformi pratilo 650 hiljada ljudi, od čega su gledaniji bili samo NBC i ABC, a daleko iza takve produkcije kao što su CBS, Fox, Washington Post...
Šta je u stvari podkast
Definicija podkasta je jednostavna. To je digitalna audio ili audio-video datoteka, gotovo uvijek u formi intervjua, koja se distribuira putem interneta na različitim platformama (You Tube, Spotify, Mixcloud), a sluša ili gleda putem pametnih uređaja.
Podkast je prvi opisao novinar Gardijana Bob Hamerslej u autorskom tekstu još 2004. godine kao kombinaciju intimnosti glasa, interaktivnosti veb bloga i pogodnosti i prenosivosti preuzimanja sadržaja.
Moderatorka podkasta Dekodiranje Nina Miranović kroz proširenje ove definicije ističe da je to što odvaja podkaste od drugih medijskih formi njegova spontanost i slobodniji pristup.
„Ideja podkasta jeste omogućavanje otvorenog razgovora na temu koja ima relevantnost u nekom trenutku ili pak o temama koje imaju vanvremenski karakter. Dakle, možete da aktuelizujete ili reaktuelizujete teme bez obzira šta je glavna vijest tog dana Podkast ima neposredniju notu. U njemu se može dogoditi i da sagovorniku pozvoni telefon, da napravi geg ili da se ode u digresiju koja u drugim formama nije uobičajena. On pruža mogućnosti da sagovornika pitate ono što u konvencionalnom intervjuu nije uobičajeno”, kazala je Miranović za “Vijesti”.
Trend stigao na Balkan
Hamerslej je u jednom intervjuu za BBC rekao da treba razlikovati tehnološki i kulturni preokret za razvoj podkasta. Tehnološki bum podkast je doživio 2012. godine kada je Apple za svoj uređaj proizveo podkast aplikaciju, koja se kao biblioteka u kojoj se skladište ti sadržaji pokazala jako popularnim među slušaocima. Sve je to bilo praćeno razvojem 4G i wi-fi mreže, što je omogućilo publici da mogu da pregledaju, strimuju ili preuzimaju emisiju kad god žele.
Kulturni uticaj za razvoj podkasta je napravljen dvije godine kasnije. Istraživački podkast serijal o kiminalu pod nazivom Serial britanske novinarke Sare Koenig za kratko je vrijeme preuzelo više od 100 miliona ljudi.
Danas, sve više velikih medijskih kuća poput BBC-a, Gardijana ali i ostalih se odlučuje za ovaj vid forme, a trend je prepoznat na Balkanu. Gledajući region (prije svega Hrvatsku i Srbiju) podkast zajednica se brzo širi. Na sajtu podcast.rs, koji okuplja podkast kanale iz Srbije (ali i pojedine iz Crne Gore) na jednom mjestu, njihov broj premašuje stotinu.
U Crnoj Gori mnoge medijske kuće nemaju podkast kanale, a stvar donekle popravljaju nezavisne produkcije, kao i nekolicina entuzijasta koji se bavi tim poslom. Takav je Sve po spisku podkast, ide uživo na YouTube servisu, dok u kreiranju sadržaja osim više moderatora učestvuju i gledaoci putem komentara. Podkast usko vezan za ekologiju - Naknadna pamet, dobro poznata emisija TBOK, koja se nakon premijere na radiju kači na YT, i nekoliko emisija sa studentskog radija Krš – Zinzula, Stivi podkast, Razigravanje, koji imaju svoj post-život na Mixcloud platformi.
Podkast Dekodiranje je projekat organizacije KOD, u kojem su gosti stručnjaci iz različitih oblasti, poput Mladena Bojanića, Srećka Crnogorca, Seada Sadikovića, Saše Radovića…
„U Crnoj Gori je scena značajno manje razuđena, ali ima pomaka koji jesu za pohvalu. Kod ove scene je još jedna stvar relaksirajuća: novi podkast nije prijetnja za vas - nego vam pomaže da se dodatno profilišete svojom osobenošću, a da se publika koja prati ovaj vid izlaganja proširuje. Tu će svakako trebati vremena da se izgradi gledalište, ali je taj proces nezaustavljiv iz prostog razoga - ljudi žele da probijaju granice konvencije, a podkast je prosto stvoren za tako nešto“, kaže voditeljka podkasta Dekodiranje Nina Miranović.
Šta su ograničenja
Prema istraživanju sprovedenom u Americi podkaste u toj zemlji je 2019. godine slušalo 144 miliona ljudi, što je rast od 44% u odnosu na prošlu godinu, a većina tih ljudi su mlađi od 35 godina.
Za Miranović i njenu orgaanizaciju jedan od izazova upravo predstavlja privući stariju populaciju.
„Publika je raznolika ali je po YouTube analitici većina starosti 18-44 godine. Sam segment publike se često razlikuje od toga ko Vam je gost - kada gostuje pedijatar - očekujete da vas gledaju roditelji, kada govoriti o marketingu na YouTube to vidite da vas najviše gleda publika uzrasta od 18-24 godine, a kada govorite recimo o fenomenu politike, eto gledalaca i od preko 50 godina. Ograničenje podkasta, ako tako posmatramo, može biti to što on teže dopire do uslovno rečeno tradicionalne TV publike i što svojim formatom, može iskliznuti u opširnost koja gledaocu ne mora biti interesantna“, kaže Miranović. Sigurno da je za razvoj podkasta neophodno i veliko tržište što sa Crnom Gorom nije slučaj. Međutim, Miranović smatra da nijedan podkast ne može postojati bez entuzijazma, i volonterizma, ali da je moguće doći do održivosti ako radite na pravi način.
„Ako ulazite u tu priču da biste ‘napravili pare’ onda ste na sasvim pogrešnom putu. Računamo da kroz različite modele - od donacija pa do opcija plaćenog marketinga - u budućnosti ostvarimo punu samoodrživost. Podkast će se razvijati onoliko koliko ste spremni da mu date i koliko drugi prepoznaju njegov značaj“, ocjenjuje Miranović.
Ona dodaje i da “zahvaljujući sistemu koji nije doprinio tome da Crna Gora u sistemu monetizacije YouTubea bude rangirana na visočijem mjestu” nije realno očekivati održivost tim putem.
Pojava novih-digitalnih tehnologija uslovila je da se neke tradicionalne novinarske forme presele na internet, poput radio emisija, ili političkih talk-show emisija. Ipak, podaci istraživanja Digitalnog forezničkog centra (DFC) iz marta ove godine pokazuju da televiziju svakodnevno gleda 76,6% građana, a tek svaka druga osoba mlađa od 24 godine. Onda slijede društvene mreže sa 64,7%. Kada je u pitanju povjerenje, televizija i dalje drži primat sa 32%, Youtube je na 28%, a znatno niže se kotiraju portali i društvene mreže sa oko 15%.
„Kod nas tradicionalni mediji imaju još uvijek u odnosu na podkast ogromnu prednost posebno kod starije populacije, ali se ti trendovi mijenjaju i izvjesno je da će sada tradicionani mediji ići sve više i ka ovim formama. Naravno, ko god misli da je moguće povući jasnu granicu između ovih medija i ko misli da ne postoji prožimanje - griješi“, smatra Miranović.
Razvoj podkasta Miranović u budućnosti vidi kao logičan slijed tehnološkog razvoja u kojem se nalazimo ali napominje i njegove opasnosti.
„Svakako da je podkast jedna od ‘najdemokratskijih formi’ intervjua, ali to je i njegov veliki izazov. Ukupno, mislim da je vrijeme pred nama vrijeme drugačijih novinarskih formi, a podkasti će tu imati izvjesno velik prostor.
Ipak, važno je ne upasti u megalomansko samozadovolsjtvo da sve počinje od vas - to je forma koja je inovativna i koja se razvija, a ta forma sama po sebi ako nije utemeljena na principima istinitosti i kvalitetu teško može imati neku dublju vrijednost. Iz tog razloga i nastojimo da forma podkasta otvori prostor za razgovor, a ne da on bude sam po sebi cilj da se snimi još jedna emisija“, rekla je članica organizacije KOD.
Malo tržište u Crnoj Gori utiče na to da prihod od oglašavanja na podkastima gotovo ne postoji, dok je prema procjenama marketinške agencije Statista, u SAD ove godine utrošeno oko 831 miliona dolara, a procjena je da će za dvije godina ta cifra dostići milijardu, što je još daleko od televizije koja godišnje zaradi oko 70 milijardi od oglašavanja.
Bonus video:
