Vlada Crne Gore je Akcionim planom za Strategiju razvoja energetike u narednih pet godina predvidjela izgradnju niza kontroverznih energetskih projekata, poput hidroelektrana na Morači ili Drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima, dok se iznos ukupnih ulaganja u istom periodu projektuje na nestvarnih 1,8 milijardi eura. Dokument obiluje nerealnim procjenama i nedokumentovanim projekcijama benefita, i gotovo u potpunosti odbacuje održivi razvoj kao koncept razvoja Crne Gore, promovišući intezivnu proizvodnju energije kao državni prioritet i primarni javni interes, navode u NVO MANS.
Oni su kazali da je ministarstvo ekonomije utvrdilo je Akcioni plan za važeću Strategiju razvoja energetike, koji sadrži vremenski okvir realizacije planiranih investicionih projekata u petogodišnjem roku. Iz MANS-a napominju da pomenuti dokument Ministarstvo nije objavilo na svojoj internet stranici na uvid široj javnosti, već ga je protekle sedmice dostavilo nevladinim organizacijama na komentarisanje.
"Prema Akcionom planu, Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) treba da investira oko 600 miliona eura, od čega se na izgradnju Drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima odnosi polovina te sume, odnosno 315 miliona. To je za 23 miliona manje od ponude češke kompanije Škoda Praha, koja je izabrana kao najpovoljnija, pa je nejasno kako se u zvaničnom dokumentu navodi niža suma od ponuđene. Pored toga, za revitalizaciju postojećeg bloka Termoelektrane u narednih pet godina EPCG treba da uloži čak 60 miliona eura, kao i 32 miliona za izgradnju nove deponije pepela i šljake u Pljevljima. Pri tome je vrlo zanimljivo da dokument otkriva plan Vlade da se postojeći rudarski kop Potrlica pretvori u novu deponiju, iako je na javnoj raspravi za Nacrt detaljnog prostornog plana za Termoelektranu građanima predstavljena sasvim druga lokacija i to Šumane", kazali su u MANS-u.
Oni su dodalu da je za revitalizaciju hidroelektrana Piva i Perućica planirano je 108,7 miliona eura, dodatnih 20 miliona treba da bude uloženo u obnovu malih hidroelektrana kojima EPCG gazduje kroz svoju kćerku kompaniju Zeta Energy, dok su za modernizaciju distributivne mreže planirana 62 miliona.
Akcioni plan za drugu državnu energetsku kompaniju, odnosno Crnogorski elektroprenosni sistem predviđa ulaganja od 150 miliona eura, od čega se za projekat podmorskog kabla za povezivanje sa Italijom odnosi 62 miliona. Taj projekat je do sada trebalo da bude završen, ali njegova realizacija kasni više godina. kazali su iz MANS-a.
"U Vladinom dokumentu je posebno indikativno što se izgradnja četiri hidroelektrane na rijeci Morača, sa planiranim ulaganjima od 367 miliona, proglašava jednim od prioritetnih projekata, uprkos tome što ranije nije potvrđena ekonomska isplativost projekta, zasnovan je na zastarjelim podacima i što bi imao ogromne štetne posledice na životnu sredinu, uključujući i opasnost od rušenja brana u slučaju zemljotresa. Vlada Akcionim planom megalomanski predviđa i niz drugih projekata u energetici, pa se tako za izgradnju malih hidroelektrana projektuju ulaganja od 100 miliona, za gradnju vjetroelektrana 192 miliona, u planu je i gasifikacija države što bi koštalo 62 miliona, te izgradnja dionice Jadransko-Jonskog gasova vrijednosti 80 miliona eura. Projekte izgradnje malih hidroelektrana ili vjetroelektrana sprovode mahom privatne kompanije čiji su vlasnici rodbinski ili prijateljski povezani sa premijerom Milom Đukanovićem, a krajnji potrošači već plaćaju subvencije za struju proizvedenu iz ovih izvora, pa to znači da potrošači finansiraju profit privilegovanim kompanijama", navodi se u saopštenju iz MANS-a.
Na kraju u MANSU smatraju da akcioni plan navodi da je sektor energetike od presudnog značaja za ukupan dugoročni razvoj Crne Gore, ali takve ocjene nijesu praćene odgovarajućim podacima koji bi potvrdili da će izgradnjom ogromnog broja energetskih objekata u budućnosti doći do značajnijeg zapošljavanja ili drugih socio-ekonomskih benefita za građane.
Ono što je izvjesno jeste da će u narednim godinama doći do značajnijeg poskupljenja struje ukoliko i dio planiranih objekata bude izgrađen, budući da je jedna od bitnih stavki računa za struju povrat na investicije energetskih kompanija. Istovremeno, pojedini projekti, naročito oni kontroverzni kao što su Drugi blok Termoelektrane ili hidrolektrane na Morači, imali bi nesagledive posledice na zdravlje ljudi i životnu sredinu, zaključuju u MANS-u.
Bonus video:
