Državni dug Crne Gore na kraju juna je iznosio oko 2,53 milijarde eura ili 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija. Državni dug je u odnosu na prvi kvartal ove godine porastao 3,7 odsto.
Od ukupnog duga na unutrašnji se odnosi 372,2 miliona eura, a na spoljni oko 2,16 milijardi, navodi se u izvještaju o državnom dugu na kraju juna u koji su “Vijesti” imale uvid. Sa depozitima od 372,8 miliona eura ukupni državni dug iznosi oko 2,16 milijardi eura ili 60,3 odsto BDP-a.
Crna Gora, kada je riječ o spoljnjem dugu, najviše duguje po osnovu emisije euroobveznica, oko 1,13 milijardi eura. Dug Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) na kraju juna iznosio je 224,3 miliona, Credit Suisseu 174 miliona, dok kineski kredit iznosi 169,6 miliona.
Dug prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) iznosi 101,1 milion eura, a prema zemljama članicama Pariskog kluba kreditora Crna Gora 99,9 miliona.
Crna Gora duguje i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnoj organizaciji za razvoj (IDA), Dojč banci, njemačkoj Kreditnoj banci za obnovu (KfW), Evropskoj kompaniji za finansiranje vozova (EUROFIMA), Erste banci, češkoj Exim banci, Steiermarkische Sparkassenu i Razvojnoj banci Savjeta Evrope, kao i po osnovu mađarskog, poljskog i francuskog kredita.
Najveći dio unutrašnjeg duga odnosi se na državne zapise, 97,5 miliona eura. Obaveze po osnovu obeštećenja iznose 93,8 miliona, a po osnovu kredita kod poslovnih banaka 54 miliona i stare devizne štednje 50,3 miliona eura.
Na pravna lica i privredna društva odnosi se 34,6 miliona eura duga, domaće obveznice 33,1 milion, na kredite nefinansijskih institucija 3,3 miliona, obveznice Fonda rada 3,8 miliona i zaostale penzije 1,8 miliona.
Kostić: Problem snažan trend rasta državnog duga
Analitičar Vasilije Kostić smatra da je od iznosa duga značajnije to da je već duže prisutan snažan trenda njegovog rasta osim u proteklom kvartalu kada je ostao na istom nivou.
"Uprkos tome što je ovo značajna činjenica ne treba žuriti sa zaključcima u tom pogledu jer su generatori rasta duga i dalje prisutni i ne mijenjaju se. Neki od značajnijih su slaba konkurentnost privrede, uvozna zavisnost, strukturne disproporcije, visoka javna potrošnja", rekao je Kostić.
Bonus video:
