Centralna banka (CBCG) nema konkretne podatke o tome koliko je na osnovu primjene zakona o dobrovoljno finasijskom restukturiranju smanjeno učešće loših kredita (NPL), odnosno, onih kredita koje banke ne mogu da naplate.
“Vijestima” je iz vrhovne monetarne institucije objašnjeno da je taj zakon stupio na snagu u aprilu i da je protok vremena od njegovog usvajanja kratak da bi mogli suditi o efektima njegove primjene.
Cilj zakona je da se smanji učešće onih kredita koje banke ne mogu da naplate i da se pojača kreditna aktivnost banaka.
“Stvoreni su uslovi da banke i dužnici pristupe opsežnom restrukturiranju na dobrovoljnoj osnovi uz podsticaje i povoljnosti koje je zakon predvidio. Očekivanja su da do kraja ove godine budu pokrenuti postupci u cilju restrukturiranja što bi trebalo da relaksira dužnike i znajčajno smanji NPL u sistemu”, rečeno je iz CBCG.
Prema zakonu firmama koje postignu dogovor sa bankama o restrukturiranju loših kredita, država će omogućiti da plate dospjeli poreski dug na rate.
Banke će u tim slučajevima biti oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV), odnosno neće plaćati taj porez prilikom prodaje dužnikovih potraživanja. Uz to, platiće i manje poreza na dobit jer im se kao dobit neće računati umanjenje duga koje nastane prilikom restrukturiranja.
Podaci pokazuju da su na kraju juna ove godine nekvalitetni krediti i potraživanja bili 397,1 milion eura što je 16,45 odsto u ukupno odobrenim kreditima. Oni su nešto niži u odnosu na kraj prošle godine kada su bili 402,1 miliona ili 16,78 odsto ukupnih kredita. U strukturi nekvalitentih kredita na kraju juna 75,85 odsto se odnosilo na firme, a ostatak od 24,15 odsto na građane.
„Svakako da smanjenje ukupnog obima nekvalitetnih kredita predstavlja glavni izazov koji se nameće u cilju očuvanja stabilnosti i sigurnosti bankarskog sistema. Međutim, iako banke generalno vode relativno restriktivnu politiku prilikom odobravanja plasmana, kreditna aktivnost banaka u toku prvih pet mjeseci 2015. godine dostiže nivo od 352 miliona što je za 16,44 odsto više u odnosu na novoodobrene kredite banaka u istom periodu prethodne godine”, kazali su u CBCG.
Najveće učešće u kreditima koje banke ne mogu da naplate imaju trgovine na veliko i malo 26,34 odsto, prerađivačka industrija 14,41 odsto i građevinske kompanije 10,11 odsto...
Bonus video:
