Evropska komisija objavila je ekonomsku analizu za zemlje zapadnog Balkana, u kojoj je obrađena i Crna Gora. Podaci za Crnu Goru očekivano reflektuju opštu, evropsku krizu.
Međutim, Evropska komisija je, kako se vidi iz izvještaja, koristila podatke koje voli da prezentuje i Vlada kada joj odgovaraju. Tako je navedeno da je stopa nezaposlenosti 11,9 odsto koju koriste Zavod za zapošljavanje i Vlade, iako je stopa nezaposlenosti, koju je prema standardima Međunarodne organizacije rada uradio Monstat, 19,7 odsto.
U izvještaju se zbog toga Crna Gora pohvaljuje kako ima povoljniju stopu nezaposlenosti od zemalja regiona i čak dvostruko nižu nego Hrvatska, a u stvarnosti je nezaposlenost ista samo se koristi pogrešna statistika.
U izvještaju EK se navodi i da je i 11,9 visoka cifra, ali da "zaposlenost raste" što takođe nije tačno jer prema podacima Monstata zaposlenost opada jer je na kraju 2011. bilo 163,7 hiljada zaposlenih radnika dok ih je godinu ranije bilo devet hiljada više.
Analizirali i KAP, Željezaru...
Ekonomski rast bi prema izvještaju EK ove godine trebalo da bude 2 odsto, slabiji nego prošle godine kad je bio 2,7 odsto. Međunarodni monetarni fond je juče saopštio da je prepravio procjenu rasta crnogorske ekonomije na svega 0,2 odsto iako je prošle godine najavljivao rast od čak 3,5 odsto.
Kod prosječnih plata i inflacije se koriste podaci Monstata prema kojima je prosječna plata u 2011. povećala za jedan odsto u odnosu na godinu ranije. Inflacija cijena na malo povećana je na 3,1 odsto, iako je godinu ranije iznosila 0,5 procenata. Prema tome, kako je navedeno u izvještaju, zabilježen je mali porast inflacije, ali, tumači se, zbog dodatnih akciza na duvanske proizvode.
Parlament Crne Gore, kako se navodi, obustavio je 29. februara privatizacioni postupak aluminijumskog kombinata u Podgorici, a "pošto kompanija nije bila u stanju da servisira svoj dug, Vlada je bila prinuđena da preuzme garantovane dugove”.
"Željezara Nikšić ponuđena je na prodaju treći put, a “aukcija je zakazana za 30. april po početnoj ceni od 15 miliona eura, odnosno upola manje nego na prvoj aukciji u januaru", primijetili su briselski analitičari.
Građevinski sektor se oporavlja
Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori pala je za 10 odsto, na što je, kako se navodi, najveći uticaj imao pad proizvodnje električne energije od 33 odsto zbog vremenskih neprilika. Kako proizvodnja struje čini gotovo polovinu industrijske proizvodnje Crne Gore, taj podatak je razumljiv.
Navodi se da je u februaru ove godine, smanjen izvoz struje i aluminijuma, kao i da je vrijednost građevinskih radova porasla za 11 posto, “što znači da se taj sektor nakon dvogodišnjeg opadanja oporavlja”.
Tekući račun plaćanja s inostranstvom (a to znači sva plaćanja, usluge, investicije, zaduživanja) ima 262 miliona deficita u posljednjem kvartalu prošle godine, ali je, kako se navodi, ipak smanjen na 19 odsto BDP-a. To je znatan napredak u odnosu na prošlu godinu kad je bio 25 odsto GDP-a što se tumači porastom trgovine i usluga za skoro trećinu, odnosno da je turizam spasio situaciju.
Javni dug sa nedavnim novim zaduženjima Vlade iznosi oko 48 odsto BDP-a, ali i dalje prijete garancije države na kredite Kombinata aluminijuma
"Ali, to je još velik deficit", navode analitičari EK.
Doznake ili uplate iz inostranstva su se neznatno (1 odsto) popravile, ali trgovinski deficit se pogoršao za tri odsto i dostigao 40 odsto BDP-a.
"Odliv direktnih stranih investicija je povećan na 29 odsto, a devizne rezerve Centralne banke Crne Gore pale su za 27 odsto", konstatuje EK.
Inače, stručnjaci koje smo konsultovali oko ovog izvještaja, su manje zadovoljni odlivom direktnih stranih investicija, dok smatraju da pad deviznih rezervi nije razlog za zabrinutost.
U dijelu analize koji se bavi porezima, piše da su uvedene posebne akcize na cigarete od 2 centa, a smanjene na dizel gorivo. Dakle, porezni teret prebačen je na pušače.
Ukupni deficit države je smanjen, a javni dug je 45, 3 odsto GDP. To je vrlo dobro, jer je, kako se navodi, mastrihtski prag dozvoljenog deficita 60 odsto.
Međutim, javni dug sa nedavnim novim zaduženjima Vlade iznosi oko 48 odsto BDP-a, ali i dalje prijete garancije države na kredite Kombinata aluminijuma.
Banke imaju visoke kamate na kredite
Efektivne kamate na kredite u Crnoj Gori su, kako je navedeno, 9,69 odsto, a smanjena je prosječna kamata na štednju u banci na 3, 02 odsto. Kad usporedimo podatke iz ove analize, iako se to ne kaže direktno, ipak vidimo da je prosječna kamata na štednju ispod nivoa inflacije, pa bismo rekli da je kamata realno negativna, a to je destimulativno i pokazuje višak štednje.
Malo daju na štednju, a skupo naplaćuju kredite koje rijetko daju
No, štednja se i dalje povećava, što govori kako se građani i dalje boje produžene krize. Dalji podaci iz ove analize navode na zaključak da je velika razlika između aktivne i pasivne kamate, odnosno da banke imaju velike marže.
Drugim riječima, malo daju na štednju, a skupo naplaćuju kredite koje rijetko daju. Inače, banke u EU žive od dva odsto razlike, a ne od sedam odsto.
U ovoj analizi nazire se i zašto banke daju malo kredita - vjerovatno procjenjuju visoke rizike, jer se konstatuje da ima još veliki broj, 15 odsto jalovih kredita. To su krediti koji se neredovno otplaćuju, ono što banke zovu sumnjiva i sporna potraživanja.
Bonus video:
