Poreska uprava kreće od 200.000 eura iz utaje poreza preko Atlas banke

Poreska uprava izračunala da su 63 firme utajile oko 30 miliona poreza na dobit. Ako ne bude pravosnažne presude, država će platiti milionski iznos za obeštećenje
1353 pregleda 2 komentar(a)
Garancije skoro dostigle zakonski limit: Sa okruglog stola DPNCG, Foto: PR Centar
Garancije skoro dostigle zakonski limit: Sa okruglog stola DPNCG, Foto: PR Centar

Poreska uprava (PU) će sljedeće sedmice donijeti prvo rješenje o poreskom dugu firmi koje su poslovale preko e-commerca Atlas banke i koje se nalaze pod istragom Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) za utaju poreza i pranje novca i obratiće se SDT-u da se sa računa koji je blokiran skine blizu 200.000 eura.

To je kazao direktor PU Miomir M. Mugoša na okruglom stolu “Javne finansije između dostupnosti i tajni” koji je juče organizovalo Društvo profesionalnih novinara Crne Gore.

PU izračunala da 63 firme duguju po osnovu poreza na dobit 20 miliona eura za period od 2011. do kraja 2017. godine.

“Radimo obradu za 2018. godinu, a te firme nijesu za prošlu godinu podnijele prijavu poreza na dobit. Očekujemo da bude po tom osnovu još dodatnih 10 miliona eura za 2018. godinu”, kazao je Mugoša koji je najavio da će uskoro donijeti izvršna rješenja i za preostale 62 firme.

On je kazao da nema saznanja da su poslovi e-commerca bili i u drugim bankama, te da ne bi imali saznanje ni za trgovinu posredstvom Atlas banke da ih nije kontaktiralo SDT.

“PU nema uvid u transakcije žiro-računa privrednih subjekata. Te informacije možemo dobiti od SDT-a, Centralne banke i Uprave za sprečavanje pranja novca”, objasnio je Mugoša.

Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović kazao je da odgovorno tvrdi da Atlas banka nije jedina koja je radila poslove e-commerca i da nije dobro da PU do takvih podataka dođe nakon uvođenja stečaja u banku.

“PU ima mehanizam da incira da u saradnji sa SDT-om uđe u druge banke i dođe do podataka ko je sve to radio. Ako ne bude pravosnažne presude po ovom osnovu, jasno je svima da će država morati da plati milionske iznose po zahtjevima tih firmi i arbitražama”, kazao je Damjanović.

Pomoćnik ministra finansija za budžet Bojan Paunović je kazao da su javne finansije stabilne, da postoji određeno odstupanje od Fiskalne strategije, ali da Ministarstvo finansija nije odustalo ni od jednog segmenta mjera definisanih strategijom.

Mugoša je saopštio podatak da je stopiran rast poreskog duga “Montenegro erlajnsa” i da su za četiri mjeseca ove godine prihodovali 24 miliona više od plana.

Član Senata Državne revizorske institucije Branislav Radulovićkazao je da su još 2011. godine dali preporuku Vladi da u roku od tri mjeseca uradi registar o evidenciji državne imovine, što do danas nije urađeno i najavio je za početak juna novu reviziju koja se bavi tim pitanjem.

“I to je šteta za budžet kad se ne zna vrijednost imovine”, rekao je Radulović. Damjanović je saopštio podatak da su državne garancije dostigle iznos od blizu 690 miliona eura i da se država primakla zakonskom limitu od 15 odsto BDP-a, koliko može biti njihov udio u BDP-u.

Kontrolne uloge Skupštine nema

Poslanik SDP-a Raško Konjević istakao je da u postojećem parlamentarnom sazivu nema kontrolne uloge parlameta u nadzoru nad javnim finansijama.

“Kontrolna uloga parlamenta ne postoji. Dok je opozicija bojkotovala parlament nije bilo nijedno saslušanje, a dolaskom opozicije svega nekoliko”, kazao je Konjević.

Bonus video: