Crna Gora će ove i naredne godine imati najmanji ekonomski rast od šest država Zapadnog Balkana, pokazuju odvojene projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svjetske banke (SB) i Evropske komisije.
Ovi objedinjeni podaci objavljeni su i u Proljećnoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi, koju je pripremilo Ministarstvo finansija a Vlada je usvojila na sjednici u četvrtak. Podaci su objavljeni samo u jednoj tabeli, a Ministarstvo ih nije komentarisalo niti je izvlačilo zaključke i navodilo mjere. U prethodnim godinama kada je Crna Gora imala najveći rast brutodomaćeg proizvoda (BDP) na Balkanu, to je uvijek posebno navođeno kao veliki uspjeh Vlade.
Lider u regionu ove i naredne godine po ekonomskom rastu biće Kosovo. Njemu MMF predviđa rast ove godine od 4,2 odsto a SB od 4,4 odsto. U idućoj godini prema MMF-u imaće rast od 4 odsto, a SB mu daje čak 4,5 odsto. EK za Kosovo nije dala prognoze, ali njihove u drugim primjerima ne odstupaju značajno od projekcija ove dvije međunarodne institucije.
Sljedeći po ekonomskom rastu su Srbija i Albanija, koje će zavisno od projekcija imati rast od 3,5 do 4 odsto. Bosna i Hercegovina imaće rast od 3,1 do 3,9 odsto a Sjeverna Makedonija od 2,9 do 3,2 odsto.
Crna Gora će ove godine prema SB i EK imati rast BDP-a od 2,9 odsto, a prema MMF-u on će iznositi 2,8 odsto. U narednoj godini SB predviđa značajno usporavanje na 2,4 odsto a MMF na 2,5, dok EK predviđa rast od 3,1 odsto.
MMF, SB i EK su ove procjene, kako je navedeno sačinile tokom proljeća 2019. godine. BDP je jedan od pokazatelja stanje ekonomije u nekoj državi, ali stepen njegovog rasta ne znači i veći standard građana. Na primjer ekonomski rast Njemačke procjenjuje se na 0,5 do jedan odsto, to ne znači Crna Gora, ako ima rast BDP-a od tri odsto, ima jaču ekonomiju. I sa ovakvim stopama rasta, zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi vijek do vijek i po da dostignu iznos BDP-a po stanovniku koliko iznosi u državama Zapadne Evrope.
Misija MMF-a je prošle sedmice saopštila da ekonomski rast Crne Gore usporava u odnosu na prethodne godine i da je potrebno preduzeti mjere da bi se on osnažio. Navode da je i pored najave nema značajnog smanjenja javne uprave.
“Ekonomski rast je bio snažan i fiskalno prilagođavanje je rezultiralo unapređenjem salda budžeta. Ali visok javni dug ograničava prostor države da se suprotstavi mogućem budućem padu ekonomske aktivnosti. Kako globalni izgledi za rast bivaju povećano neizvjesniji, državni dug treba da se dodatno smanji”, naveli su iz MMF-a.
Oni napominju da nastavak snažnog ekonomskog rasta zahtijeva pažljivo definisanje prioriteta i redosljeda javne potrošnje.
“Projektovano je da će ekonomski rast biti umjereniji na kratak rok u odnosu na nedavne visoke nivoe. Projektovano je da će se ekonomija proširiti za 3 procenta u 2019, što je pad sa skoro 5 procenata iz 2018. Ako ne bi postojale dalje reforme, očekivano je da će rast u prosjeku biti nešto ispod 3 procenta u narednih pet godina”, očekuju u MMF-u za Crnu Goru.
Iz ove institucije navode da postoji veliki neiskorišćeni potencijal u turizmu, ali upozoravaju da postoji limit do koga male ekonomije kao što je Crna Gora mogu da povećavaju sektor turizma na održiv način.
“Postoje brojni rizici po smanjenje rasta, naročito u pogledu pogoršanja globalne trgovine, finansijskih uslova ili geopolitičkih tenzija”, navode iz MMF-a.
Vlada: Javni dug 64%, MMF: Dug je 71% BDP-a
Najveći rizik od usporavanja ekonomije je pad državnih prihoda što bi uz visoki javni dug predstavljelo veliki rizik jer je većina državnih dažbina na maksimumu.
Ni u iznosu javnog duga ne postoji poklapanje podataka Vlade i MMF-a. Vlada kaže da je javni dug na kraju prošle godine iznosio 64,7 odsto BDP-a, dok MMF navodi da “opšti državni dug” sa garancijama iznosi 79 odsto BDP-a, dok je bez garancija 71 odsto BDP-a.
Bonus video:
