Crnogorska ekonomija će se, prema očekivanjima, pogoršati u ovoj godini zbog negativnih efekata epidemije koronavirusa, zbog čega su potrebne efikasne strukturne reforme koje će ubrzati oporavak, navodi se u zaključcima ekonomskog i finansijskog dijaloga sa Evropskom unijom (EU).
Na sastanku, na kojem su učestvovali ministri finansija zemalja EU, predstavnici Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i kolege iz Zapadnog Balkana i Turske, ocijenjeno je da su strukturne slabosti crnogorske ekonomije pogoršane izbijanjem pandemije Covida-19, ističući snažnu potrebu za strukturnim reformama.
Ministri su, kako je saopšteno iz EU Info centra, usaglasili zajedničke zaključke u kojima se navode ključni ekonomski izazovi za Zapadni Balkan i Tursku, kao i smjernice koje se odnose na najprioritetnije socio-ekonomske reforme u regionu nakon izbijanja pandemije koronavirusa.
“Efikasne i dobro koordinisane strukturne reforme doprinijeće ublažavanju uticaja pandemije i ubrzati ekonomski oporavak nakon krize. Odgovor Vlade će biti od presudnog značaja za oblikovanje ekonomije u postkriznom kontekstu”, navodi se u zaključcima.
Na ekonomski oporavak bi, kako smatraju, pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga.
“U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Covid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru”, saopšteno je na sastanku.
Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da uz pomoć fiskalne politike ublaži uticaj krize na rast i zaposlenost. Dok se dopušta povećavanje izdataka za zdravstvo tokom krize, treba raditi na jačanju srednjoročne održivosti javnih finansija ograničavanjem ukupne potrošnje na zarade, uključujući preduzimanje konkretnih koraka u implementaciji plana optimizacije javne uprave.
Učesnici sastanka su takođe pozvali Vladu da uspostavi funkcionalan centralizovani sistem zarada u javnom sektoru.
“Crna Gora je takođe pozvana da u cilju ekonomskog oporavka, uvrsti pouzdanu analizu troškova i koristi /cost-benefit analiza/ kao sastavni dio upravljanja javnim investicijama. Crnogorske vlasti su i ove godine pozvane da preduzmu korake ka uspostavljanju Fiskalnog savjeta, nakon obavljanja konsultacija o ponuđenim opcijama sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i EU. Jedna od predloženih koraka je i uvođenje sistema elektronskog fiskalnog računa, odnosno e-fiskalizacija”, precizirano je na sastanku.
Od Crne Gore se, kako se dodaje, traži da pažljivo prati izazove u vezi sa finansijskom stabilnošću koji mogu nastati kao posljedica pandemije koronavirusa i po potrebi preduzima odgovarajuće mjere, uz dalji razvoj nadzornog kapaciteta Centralne banke (CBCG).
Na sastanku je ocijenjeno da je potrebno identifikovati i dati prioritet uklanjanju prepreka za brzo i uspješno rješavanje problema loših kredita, posebno kroz unapređivanje pravnih, sudskih i institucionalnih postupaka.
“Potrebno je omogućiti učešće svih banaka pod jednakim uslovima u procesu procjene kvaliteta imovine banaka (AQR), transparentno objaviti rezultate i odmah preduzeti korektivne mjere gdje to bude potrebno”, dodaje se u saopštenju.
Crna Gora treba da obezbijedi nesmetanu i efikasnu podršku privatnim kompanijama i njihovim zaposlenima koji su pogođeni krizom, a posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenim osobama. Potrebno je proširiti obuhvat socijalne zaštite i pružiti podsticaje za preduzeća i zaposlene u sektoru sive ekonomije da se registruju i time olakšati njihov prelazak u formalnu ekonomiju.
“Da bi se osigurao brz ekonomski oporavak, potrebno je usredsrediti napore na pojednostavljivanje poreskog zakonodavstva i smanjenje različitih parafiskalnih troškova koji pogađaju preduzeća”, saopšteno je na sastanku.
Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da održava kontinuirani dijalog sa socijalnim partnerima, poslovnim organizacijama i civilnim društvom o svim odlukama donesenim kao odgovor na pandemiju Covida-19. Povratna informacija iz ovog dijaloga treba biti javno dostupna.
“Takođe je potrebno uspostaviti tijesnu saradnju centralnih i lokalnih vlasti na sprovođenju svih mjera ublažavanja krize i ekonomskog oporavka, uključujući zajedničke i koordinirane akcije”, navodi se u saopštenju.
Crna Gora treba da preduzme mjere za očuvanje zaposlenosti obezbjeđujući programe rada po skraćenom radnom vremenu i fleksibilne radne aranžmane, kao i da poveća pružanje aktivnih mjera zapošljavanja kako bi se olakšao prelazak na tržište rada.
“Potrebno je osigurati odgovarajući dodatak dohotku i socijalnu pomoć nezaposlenima i radnicima izloženim riziku gubitka radnih mjesta, kao i onima koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti”, smatraju učesnici sastanka.
Oni su pozvali Crnu Goru i da poboljša otpornost svog zdravstvenog sistema i kapacitet za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.
U izvještaju sa sastanka navedeno je da je Crna Gora je 31. januara dostavila EK svoj Program ekonomskih reformi (PER) za period od ove do 2022. godine. Preporuke iz zaključaka Ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja prošle godine su djelimično sprovedene.
Bonus video:
