Žensko preduzetništvo predstavlja veliki potencijal za razvoj crnogorske ekonomije, stvarajući preduslove za otvaranje novih preduzeća, a samim tim i radnih mjesta, ocijenila je menadžerka Montenegro biznis aljanse (MBA) Bojana Kalezić.
Kalezić je kazala da se u posljednjih nekoliko godina može sa zadovoljstvom konstatovati da postoji sve veći broj uspješnih preduzeća koje vode žene i da je poslovni ambijent značajno poboljšan.
„Prostora za dalji razvoj i te kako ima i svjesni smo da je ovo samo početak. Dalji razvoj ženskog preduzetništva uticaće ne samo na ekonomsku stabilnost za žene, već će doprinijeti razvoju zajednice kao i ukupnog ekonomskog razvoja“, rekla je Kalezić agenciji Mina-business.
Na pitanje koje su ključne barijere sa kojima se susreću žene preduzetnice, Kalezić je odgovorila da je, u odnosu na prethodni, pogotovo malo dalji period, poslovni ambijent bez sumnje značajno unaprijeđen.
„Konačno, to je nešto što i zahtijeva prelazak na novi, tržišni način privređivanja. Taj vremenski tok poboljšanja uslova za razvoj biznisa MBA prati već oko 20 godina, jer smo se prvi u Crnoj Gori počeli aktivno baviti problemom biznis barijera. Gledajući sa te vremenske distance, napredak je više nego očigledan“, ocijenila je Kalezić.
Ona je rekla da se biznis barijere, sa kojima se sučavaju žene preduzetnice, uglavnom odnose i na sve privrednike.
„I pored brojnih pogodnosti, za one koji kreću u biznis često nijesu dostupna početna finansijska sredstva, koja sami moraju da posjeduju da bi otpočeli biznis. To je nešto što se mora promijeniti kako bi se pospješio razvoj biznisa i podstakao rast broja preduzetnica“, smatra Kalezić.
Prema njenim riječima, svaki biznis plan koji je prihvaćen od davalaca sredstava, treba u startu da bude podržan kroz dobijanje početnih finansijskih sredstava.
„To je tako u razvijenim ekonomijama prema kojima smo s punim pravom okrenuti. Mnogi biznisi koji su realno mogli opstati i ojačati, nijesu se mogli održati zbog navedenog problema“, objasnila je Kalezić.
Takođe, kako je dodala, velika barijera, posebno za preduzetnice, je nedostatak kolaterala, a tu je i sporost pojedinih zaposlenih u javnoj administraciji.
„Osim toga, i dalje je prisutan problem nelikvidnosti i naplate potraživanja“, tvrdi Kalezić.
Ona je navela da će uvijek biti biznis barijera, ali da je obaveza svih da smanjuju njihov broj i da ih što brže i efikasnije eliminišu, u cilju stvaranja što podsticajnijeg biznis ambijenta za domaće i strane investitore.
Na pitanje koliko su nadležne institucije u državi spremne da pomognu u ekonomskom osnaživanju žena, Kalezić je odgovorila da, osim nefinansijske podrške koja je veoma važna za poslovanje, postoji i finansijska podrška nadležnih institucija.
„Investiciono-razvojni fond (IRF) već nekoliko godina ima posebne povoljne kredite za preduzetnice, kako za početnice, tako i one koje su već u biznisu. Tu su i programi Ministarstva ekonomskog razvoja i Zavoda za zapošljavanje (ZZZ). Posebno je važna finansijska podrška koju su uvele neke opštine u svojim budžetima, u okviru kojih su izdvojile bespovratna sredstva samo za razvoj ženskog preduzetništva“, dodala je Kalezić.
U MBA smatraju da je to podrška koju bi trebalo da uvede svaka opština.
Kalezić je podsjetila da je MBA osnovana kao poslovna asocijacija koja svoje aktivnosti usmjerava na stvaranje što podsticajnijeg poslovnog ambijenta kako na nivou države, tako i na lokalnom.
„Obaveza MBA je da probleme s kojima se u svom poslovanju suočava biznis sektor, rješava na sistemskom nivou, prije svega kroz uticaj na kreiranje zakonske regulative koja pogoduje razvoju biznisa, u čemu smo, bez lažne skromnosti, svih ovih godina imali dosta uspjeha“, saopštila je Kalezić.
Na pitanje kako se koronakriza odrazila na žensko preduzetništvo, Kalezić je odgovorila da je pandemija Covid-19 negativno uticala na svjetsku ekonomiju u cjelini, pa i na crnogorsku, samim tim i na poslovanje žena u Crnoj Gori.
„Korona negativno utiče na ekonomiju s raznih aspekata, između ostalog i na nedovoljnu iskorišćenost ljudskog i fizičkog potencijala, niže cijene robe, manje turista i prekide međunarodne trgovine i sve to stvara veću nesigurnost u poslovanju“, objasnila je Kalezić.
Prema njenim riječima, iako se Covid-19 veoma negativno reflektuje na crnogorsku privredu, on istovremeno nosi određene izazove za male preduzetnike, posebno ukoliko se posmatraju preduzetnice.
„Imajući u vidu ulogu malog i srednjeg biznisa, kao ključnog faktora ekonomskog rasta, zapošljavanja, smanjenja siromaštva i razvoja zemlje, jasno je da takvu priliku naše društvo ne smije da propusti. Kriza izazvana koronavirusom nam je ukazala na važnost orijentacije i podrške domaćoj proizvodnji, odnosno što većoj i intenzivnijoj iskorišćenosti domaćih resursa u svim sektorima, pogotovo onima koji su definisani kao prioritetni za ukupan razvoj ekonomije“, poručila je Kalezić.
Govoreći o preporukama za poboljšanje razvoja ženskog preduzetništva, Kalezić je saopštila da je neophodno pojačati aktivnosti i angažovanje svih relevantnih subjekata da se broj biznis barijera u kontinuitetu smanjuje.
„Naročito onih koje je najlakše otkloniti, a odnose se na što bolju implementaciju zakonskog okvira iz oblasti ženskog preduzetništva, bržu dostupnost informacija, fleksibilnost administracije, umrežavanje preduzetnica“, dodala je Kalezić.
Ona je poručila da svim relevantnim subjektima treba da je stalno na umu uloga privatnog sektora za razvoj crnogorske ekonomije, zbog čega treba konstantno raditi na unapređenju uslova za njegovo poslovanje.
„Biznis je djelatnost od koje zavisi razvoj svake ekonomije i društva u cjelini. Ima li što preče i logičnije nego onima koji stvaraju novu vrijednost obezbijediti optimalne uslove za rad. Zato se treba u kontinuitetu angažovati na unapređenju poslovnog ambijenta“, zaključila je Kalezić.
Bonus video:
