"Mogu nastati katastrofe ukoliko se rast ekonomske nejednakosti ne bude pravilno pratio"

Dokument pokazuje da je nejednakost značajno porasla od 1980. godine, iako je vodeći jedan odsto najbogatijih izgubio dio udjela u globalnim prihodima poslije finansijske krize 2008. godine
215 pregleda 0 komentar(a)
Nedjednakost, Foto: Shutterstock
Nedjednakost, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 15.12.2017. 15:45h

Globalna nejednakost u rasporedu bogatstva stabilizovala se na visokom nivou u posljednjih nekoliko godina uprkos rastu prihoda među siromašnima u Kini i umjerenom disparitetu u zapadnoj Evropi, navodi se u izvještaju.

Svjetski izvještaj o nejednakosti za narednu godinu zasnovan je na ogromnoj količini podataka koju je sakupio međunarodni tim istraživača, uključujući ekonomiste Tomasa Piketija i Emanuela Saeza, prenosi Capital.ba.

Dokument pokazuje da je nejednakost značajno porasla od 1980. godine, iako je vodeći jedan odsto najbogatijih izgubio dio udjela u globalnim prihodima poslije finansijske krize 2008. godine.

Sada taj procenat bogatih ima udio od nešto više 20 odsto u svjetskim prihodima. Istovremeno, 50 odsto najsiromašnijih ima udio u prihodima manji od deset odsto.

U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i zapadnoj Evropi 1980. godine je postojao sličan nivo nejednakosti, pri čemu je jedan odsto najimućnijih ostvarivao oko deset odsto prihoda. Ali u prošloj godini u Evropi je njihov udio u prihodima iznosio 12 odsto, a u Americi 20 odsto.

Autori izvještaja navode da su sakupljali zvanične podatke od državnih izvora u periodu od 15 godina.

Cilj istraživanja je da se na vlade izvrši pritisak da budu transparentnije kada je riječ o finansijskim podacima, kako bi se osiguralo da debate o nejednakosti i politikama koje utiču na prihode budu zasnovane na potpunim informacijama.

“Ekonomska nejednakost je raširena i donekle neizbježna. Međutim, vjerujemo da mogu nastati razne političke, ekonomske i društvene katastropfe ukoliko se rast nejednakosti ne bude pravilno pratio”, piše u izvještaju.

Autori napominju da različiti stepeni rasta nejednakosti pokazuju da poreska politika i druga pitanja mogu da utiču na tu situaciju.

Rast prihoda deset odsto najbogatijeg sloja stanovništva u posljednje četiri decenije naročito je bio dramatičan u Indiji, Rusiji i SAD.

Na Bliskom istoku, u Brazilu i podsaharskoj Africi formirala se granica nejednakosti i disparitet ostaje na veoma visokom nivou, zaključuje se u dokumentu.

Bonus video: