Crna Gora je već atraktivna investiciona destinacija, ali može postići još veće rezultate kroz unapređenje poslovnog ambijenta efikasnijom implementacijom reformi i većom digitalizacijom privrede, ocijenio je šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Podgorici, Remon Zakaria.
On je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da se poslovni ambijent može unaprijediti i poboljšanjima poreskih procedura i većom fleksibilnošću tržišta rada, kroz dalji razvoj obrazovnih i zdravstvenih politika.
“Da bi se održao visok nivo rasta, važno je graditi na tradicionalnim prednostima Crne Gore kao što su turizam i agrobiznis. Ali zemlja takođe treba da diverzifikuje svoju ekonomiju, uključujući povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije”, naveo je Zakaria.
On je ocijenio da Crna Gora ima ogroman potencijal obnovljivih izvora energije. Sa svojim velikim sunčevim zračenjem i resursima vjetra, može, kako je kazao, zadovoljiti potrebe zemlje za energijom i izvoziti čistu energiju u susjedne zemlje.
“Zemlja takođe može da potvrdi svoju ekonomiju u budućnosti kroz razvoj sektora sa visokom dodatom vrijednošću kao što je IT, dok istovremeno ulaže u održivu infrastrukturu za poboljšanje svoje povezanosti”, smatra Zakaria.
On je, govoreći o najnovijim prognozama EBRD-a, kazao da one pokazuju rast od 3,5 odsto u prošloj godini i 3,7 odsto za ovu.
“Ali, sada mislimo da će biti još boljeg ishoda, jer su prva tri kvartala prošle godine premašila naša očekivanja”, dodao je Zakaria.
Prema njegovim riječima, turistička sezona i investiciona aktivnost su bile posebno jake, dok su povoljni vremenski uslovi doveli do oporavka proizvodnje električne energije.
“Potrošnja domaćinstava i realne zarade u neto izrazu su takođe porasle, čemu je pomoglo povećanje minimalne zarade i ukidanje doprinosa za zdravstvenu zaštitu 2022. Sada je veoma važno da se ovaj zamah prenese u ovoj godini i dalje”, naveo je Zakaria.
Na pitanje koliko je politička nestabilnost u državi uticala na strane investicije, Zakaria je odgovorio da su koalicioni pregovori i politički zastoji dio demokratskog procesa, a Crna Gora naravno nije izuzetak.
“U svim slučajevima, strani investitori posmatraju ovaj razvoj događaja sa velikim interesovanjem, a ponekad i sa priličnom dozom strepnje”, dodao je Zakaria.
EBRD je, kako je podsjetio, dugogodišnji partner Crne Gore i aktivno podržava investicije, reforme politike i tehničku pomoć i isporučio je preko 70 odsto svog finansiranja za podršku investicijama u energetiku, transport i održivu infrastrukturu.
“EBRD je u prošloj godini uložio 80 miliona eura i mobilisao 25 miliona eura u osam projekata, uključujući finansiranje prve vjetroelektrane od Elektroprivrede (EPCG) kod sela Gvozd. Takođe nam je drago da objavimo da je 79 odsto finansiranja EBRD-a ovdje bilo zelenih investicija, a 25 odsto naših projekata je podržalo rodnu i ekonomsku inkluziju”, objasnio je Zakaria.
On je, govoreći o saradnji sa Vladom, kazao da u pogledu politike, nude stručnu podršku Vladi da unaprijedi poslovni ambijent i obezbijedi usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije, uključujući podršku tehničke pomoći kako bi se omogućio razvoj novog zakona o obnovljivim izvorima energije i razvoj međunarodnih aukcija za obnovljive izvore energije, uspostavljanje kreditno garantnog fonda, sa ciljem da se poboljša pristup finansijama lokalnih preduzeća, kao i ažuriranje zakona o privrednim društvima i zakona o registraciji preduzeća.
Zakaria je, govoreći o prioritetnim projektima i oblastima u kojima će EBRD raditi ili biti partner, naveo da ta banka aktivno podržava razvoj održive infrastrukture u Crnoj Gori u oblasti saobraćaja, energetike i životne sredine, a takođe je aktivno angažovana na podršci malih i srednjih preduzeća (MSP) i mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) kroz svoje namjenske kreditne linije i inicijative koje imaju za cilj unapređenje njenog poslovnog okruženja.
“U ovoj godini ćemo se fokusirati na jačanje energetske infrastrukture i razvoj obnovljivih izvora energije, poboljšanje povezanosti, uključujući željezničku infrastrukturu, kao i finansiranje poboljšanja energetske efikasnosti javnih zgrada”, najavio je Zakaria.
On je ocijenio da će ovo biti uzbudljiva godina za njihov rad u Crnoj Gori, kao i da njihov tim već radi sa lokalnim zainteresovanim stranama na realizaciji nekih zaista uticajnih projekata za državu koje će predstaviti u narednim sedmicama i mjesecima.
Zakaria je, odgovarajući na pitanje koji su glavni problemi za ekonomsko okruženje za regione EBRD-a, posebno za zemlje Zapadnog Balkana, naveo da u njihovim regionima ključni faktori ostaju visoke cijene energenata, inflacija, slab rast u eurozoni i promjenjivi obrasci trgovine.
“Na Zapadnom Balkanu glavni izazov je bila slaba tražnja u eurozoni, međutim snažan učinak turističkog sektora u nekim zemljama je to djelimično uravnotežio”, smatra Zakaria.
Crna Gora je, kako je rekao, ove godine zabilježila snažan privredni rast zbog turističke sezone bolje od očekivane, dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca i snažnije investicione aktivnosti. Ali dugoročno gledano, država i njeni susjedi moraju da se usredsrede na povećanje produktivnosti kako bi podigli tempo i zatvorili jaz u odnosu na nivoe prihoda u EU.
“Brža konvergencija bi zahtijevala od ovih zemalja da unaprijede kvalitet upravljanja radi preokreta negativnih demografskih trendova, da povećaju trgovinsku otvorenost i investicije za veću konkurentnost, kao i da se ubrza zelena tranzicija za održivi rast, veću zaposlenost i veću ekonomsku otpornost”, naveo je Zakaria.
On je, govoreći o uticaju EBRD-ovih investicija na globalnu ekonomiju, posebno na zemlje Evrope u usponu, rekao da su mandat, misija i operativni model ERBD-a sada relevantniji nego ikada.
“Od našeg osnivanja, povjerenje naših akcionara i učinak banke omogućili su nam da ostvarimo neto kumulativnu investiciju od preko 190 milijardi eura u zemljama u kojima poslujemo, a prošle godine dostigli smo rekordnu godišnju investiciju od 13,1 milijardu eura, od čega su polovina bili zeleni projekti, a 44 odsto je podržalo rodnu i ekonomsku inkluziju”, precizirao je Zakaria.
On je naveo da je primarni fokus EBRD-a na katalizaciji uticaja koji privatni sektor može imati na razvoj zemlje.
“Godišnje u prosjeku imamo oko 70 odsto investicija u privatnom sektoru. Banka je takođe aktivno angažovana u javnom sektoru kako bi podržala reforme politike i održive infrastrukturne investicije koje mogu pomoći ekonomijama u razvoju”, rekao je Zakaria.
On je naveo da njihova dostignuća u održivosti značajno doprinose smanjenju globalnih emisija staklene bašte sa svim investicijama EBRD-a u skladu sa putem ka niskim emisijama gasova staklene bašte, dakle „usklađenim sa Parizom“.
“Mi smo lideri u zelenim finansijama sa planom da postanemo većinska zelena banka do 2025. godine”, dodao je Zakaria.
EBRD je, kako je podsjetio, takođe bio nepokolebljiv u podršci Ukrajini i njenoj ratnoj ekonomiji.
“Mi smo najveći institucionalni investitor tamo i ispunili smo svoju obavezu da uložimo tri milijarde eura 2022. i prošle godine. Prije nekoliko sedmica, naši guverneri su odobrili istorijsku rezoluciju o povećanju uplaćenog kapitala EBRD-a za četiri milijarde eura kako bismo održali naše investicije u Ukrajini, ali i da nastavimo da slijedimo naše strateške prioritete u svim našim regionima, uključujući Zapadni Balkan”, zaključio je Zakaria.
Bonus video:
