Crna Gora, s obzirom na ozbiljnost dužničke krize, neće biti u mogućnosti da obnovi povjerenje međunarodnih investitora bez brzih i odlučnih reformi javnih politika kojima bi se uspostavio balans budžeta do 2019. godine, ocijenila je Svjetska banka.
Crna Gora i Grupacija Svjetske banke su zajednički pripremili program saradnje za naredne četiri godine, ali iz SB-a upozoravaju da je hitna fiskalna konsolidacija preduslov za taj značajan program.
“Svjetska banka bi mogla da razmotri seriju od dva godišnja zajma za razvojnu politku (DPL) od po 45 miliona dolara, koji su povezani sa prethodnim aktivnostima na smanjenju fiskalnog deficita i unapređenju javnih finansija i održivosti finansijskog sektora. Pored toga, pripremljen je Pojekat za poresku administraciju i spreman je za pregovaranje sa Vladom kada joj to bude odgovaralo”, navodi se u Preporukama za javne politike 2017. koje je objavio SB.
Za potrebe dodatnog finansiranja deficita, Svjetska banka preporučuje Crnoj Gori razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o mogućem komplementarnom programu.
Preporučuju se razgovori sa MMF-om o mogućem komplementarnom programu, kako bi se dodatno finansirao deficit
SB procjenjuje da bi se značajne uštede postigle smanjenjem zarada i broja zaposlenih u javnom sektoru, racionalizacijom prijevremenog penzionisanja, zamjenom naknada za majke i eliminisanje “krivog ciljanja naknada”, zatim centralizacijom nabavki, naplatom zaostalih obaveza, racionalizacijom izuzeća, unapređenjem efikasnosti u zdravstvu i efiksnijom potrošnjam i prikupljanjem prihoda.
“Neophodna je fiskalna konsolidacija od dva do tri odsto BDP-a godišnje u periodu 2017-19, kao minimum, kako bi se preokrenuo alarmantni trend duga i postigao izbalansirani budžet do 2019. Kako bi se ovo postiglo, Vlada treba da preduzme permanentne mjere i na strani prihoda i na strani rashoda, na primjer da 'preokrene' nedavna povećanja socijalnih transfera i zarada u javnom sektoru, optimizuje druge rashode, definiše prioritetne javne investicije, mobiliše nove prihode i smanji poreska izuzeća”, naveo je SB.
SB upozorava da sadašnji model rasta Crne Gore posustaje i javni dug je neodrživo visok.
“Tokom perioda 2016- 2018, očekuje se da će ekonomija rasti u prosjeku od 3,3 odsto kao rezultat potrošnje koja je pokrenuta kreditnim zaduživanjem i javnim investicijama i investicijama u nekretnine, ali kada se završi izgradnja autoputa Bar - Boljare, očekuje se da će pasti na ispod jedan odsto. Javni dug (uključujući garancije) je bio na nivou od 79 procenata BDP-a u 2015. i vjerovatno će premašiti 80 odsto u kratkoročnom periodu, dok je spoljni dug udvostručen”, navodi se u dokumentu.
Fiskalni deficit je visok što, kako se dodaje, uzrokuje dodatnu akumulaciju duga. Fiskalni deficit, vođen javnim investicijama za autoput Bar-Boljare za koji je Crna Gora uzela kredit od 944 miliona USD (23 odsto BDP-a iz 2014.), je dostigao osam odsto BDP-a u 2015.
Podsjeća se da je kašnjenje radova na autoputu omogućilo da deficit padne na ispod četiri odsto BDP-a u 2016, ali nastavak izgradnje bi preokrenuo ovaj efekat.
“Pored toga, nedavno povećanje zarada u javnom sektoru, minimalnih penzija i socijalnih transfera (na primjer nova naknada za majke sa troje ili više djece) su već visoku javnu potrošnju opteretili novom koja je jednaka procijenjenih 2,5 procentnih poena BDP-a godišnje. Bez prilagođavanja, fiskalni deficit bi ostao postojan i javni dug (uključujući garancije) bi se povećao na 83 odsto BDP-a u 2018. Smanjenje deficita neće biti lako: godišnji cilj za državni deficit je promašen u prosjeku za 2-3 procentna poena BDP-a od 2008, zbog previše preuzetih obaveza i potencijalnih obaveza”, navodi SB.
Dodaje da je izloženost duga u dolarima (zajam za autoput je denominiran u USD) predstavlja dodatni rizik po javne finansije, kao i zaostale obaveze javnog sektora koje čine skoro sedam odsto BDP-a.
“Kako bi ispunila sopstveno fiskalno pravilo, zemlja treba da smanji nivo javnog duga na ispod 60 odsto BDP-a. Potrebno je odmah preduzeti korake da bi se dug postavio na održivoj osnovi kako bi se povratilo povjerenje tržišta i omogućilo uspješno servisiranje postojećih obaveza koje iznose oko 16 odsto BDP-a godišnje”, preporučuje SB.
Model potrošnje, kako dodaje, pruža značajan prostor za racionalizaciju, posebno u oblastima kao što su zarade u javnom sektoru i kapitalna potrošnja.
SB upozorava da sadašnji model rasta Crne Gore posustaje i javni dug je neodrživo visok i mogao bi dostići 83 odsto BDP-a u 2018.
SB upozorava da je javna potrošnja po glavnim stavkama veća u Crnoj Gori nego u EU, uključujući razliku od skoro 10 procentnih poena BDP-a u ukupnim rashodima kod malih država iz centralne i istočne Evrope.
“Sa potrošnjom za penzije od oko 11 odsto BDP-a, zarade predstavljaju više od polovine ukupne tekuće potrošnje. Postoje dugoročni pritisci na penzije i zdravstvenu zaštitu usljed starenja stanovništva, dok prijevremeno penzionisanje stvara dodatne pritiske na fiskalnu održivost sistema, ali i na već uporedivo nisko učešće radne snage. Dodatnih dva odsto BDP-a potrošnje za doživotne naknade za majke istiskuje drugu potrošnju koja je bolje usmjerena i dodatno smanjuje ionako nisko učešće ženske radne snage”, smatraju u SB-u.
Dodaju da su fiskalni planovi takođe jako osjetljivi na potencijalna prekoračenja troškova gradnje autoputa.
Postoje slabosti u nadzoru i upravljanju bankama i IRF-om
Bankarski sektor je prenatrpan i treba pojačati njegov nadzor, poručuju iz SB. “Država sa 630 hiljada stanovnika ima 15 banaka koje rade (jedna banka na 40 hiljada stanovnika – skoro četiri puta više od odnosa koji postoji u evropskim zemljama sa tržištima u nastajanju), a koje se bore sa niskom profitabilnošću i u slučaju nekih međunarodnih bankarskih grupa sa pitanjima koja se odnose na razduživanje. Kreditiranje povezanih lica je i dalje široko rasprostranjeno, posebno kod banaka u domaćem vlasništvu, koje takođe 'pate' od slabog korporativnog upravljanja”, navodi SB.
Podsjeća da iako imaju opadajući trend, nekvalitetni krediti (NPL) su i dalje visoki (12,6 odsto u drugom kvartalu 2016). “Centralna banka Crne Gore (CBCG) je postepeno ublažavala pravila za klasifikaciju aktive tokom prethodnih nekoliko godina i time odlagala prepoznavanje NPL. Tri banke (18 procenata ukupne aktive bankarskog sistema) su najosjetljivije, ali neke od njih i dalje povećavaju udio na tržištu. Sve su imale eksternu reviziju sa mišljenjem sa rezervom za 2014. Nekoliko zakona iz oblasti finansijskog sektora je nedavno usvojeno bez odgovarajućih konsultacija sa CBCG. Slabosti postoje u nadzoru i upravljanju Investiciono-razvojnim fondom (IRF), koji je važna nebankarska finansijska institucija”, navedeno je u dokumentu SB-a.
Bonus video:
