Demokratsku partiju socijalista podržava 43,1 odsto građana, pokazalo je istraživanje koje je CEDEM sproveo u periodu od 8. od 21. juna.
Prema tom istraživanju najveću podršku, nakon DPS-a ima Demokratski front, kojeg podržava 11,1 odsto ispitanika. DF je u novembarskom istraživanju CEDEM-a imao 6,7 odsto podrške. Slijedi Demos sa 10, 3 odsto podrške, a partiju Miodraga Lekića u novembru je podržavalo 10,2 odsto ispitanika. SNP je u odnosu na novembarsko istraživanje koje je pokazalo da partiju Srđana Milića podržava 9,1 odsto građana pao, i trenutno tu partiju podržava 8,8 odsto ispitanika. Demokratsku Crnu Goru podržava 7,2 odsto građana, u novembru su imali podršku od 6,7 odsto. SDP podržava 4,2 odsto ispitanika, dok ih je u prethodnom istraživanju javnog mnjenja podržavalo 4,6 odsto. SLijedi URA sa 4,1 odsto podrške. Tu partiju je u novembru pdržavalo 4,2 odsto građana. Bošnjačku stranku podržava 3,5 odsto građana, Socijaldemokrate 2,4 a Pozitivnu 2,2 odsto ispitanika.
Građani su ocijenili da je za formiranje Vlade izbornog povjerenja najzaslužniji DPS. To je kazalo 42 odsto ispitanika, 14,8 njih smatra da su za formiranje Vlade zaslužni SDP, URA i Demos, 20,4 odsto da je za to najzaslužnija međunarodna zajednica, dok 10, 1 odsto ispitanika smatra da je zaslužan neko drugi. Da je Pozitivna najzaslužnija za formiranje Vlade izbornog povjerenja smatra 12,6 odsto građana. Ulazak SPD-a, URA i Demosa u Vladu podržava 28 odsto građana, 31 odsto ne podržava dok 40,9 nema stav o tom pitanju. Da će novoformirana Vlada spriječiti izborne nepravilnosti smatra 21,4 odsto građana. Njih 19,9 odsto smatra da će Vlada pokušati, ali da neće uspjeti da otkloni nepravilnosti. Da Vlada izbornog povjerenja neće ništa promijeniti smatra 26,1 odsto ispitanika, dok njih 32,7 ne može da procijeni.
Potpisivanje sporazuma o formiranju Vlade izbornog povjerenja pozitivno je ocijenilo 22,8 odsto građana, 15,4 odsto je ocijenilo negativno, 29,8 ni pozitivno ni negativno, dok 32,1 odsto ispitanika ne može da procijeni.
Za samostalnu Crnu Goru, deset godina nakon vraćanja nezavisnosti, glasalo bi 50,1 odsto građana, za vraćanje zajednice sa Srbijom glasalo bi 28,2 odsto njih, dok na referendumu ne bi glasalo 20 odsto ispitanika. CEDEM-ovo istraživanje pokazalo je da bi na ponovljenom referendumu o državno-pravnom statusu, kada se radi o građanima opredijeljenim o ovom pitanji, Crne Gore 76 odsto građana glasalo za nezavisnost, a 24 za državnu zajednicu sa Srbijom.
Ukoliko bi sjutra bio referendum o članstvu u NATO, članstvo bi podržalo 37,12 odsto građana, 36,4 odsto bi glasalo protiv, dok stav o tom pitanju nema 26,5 odsto ispitanika. Kada su u pitanju opredijeleni građani,za članstvo u NATO je 50,5 odsto, dok je protiv članstva 49,5 odsto. Istraživanje je pokazalo da raste podrška članstvu u NATO, jer je u novembarskom istraživanju 36,2 odsto ispitanika podržavalo članstvo, dok je 36,5 odsto njih bilo protiv ulaska u Alijansu.
Članstvo Crne Gore u EU podržava 61,7 odsto građana, 24,5 je protiv članstva, dok 13,8 odsto ispitanika nema određeno mišljenje. Podrška ulasku u EU u novembru je iznosila 63,7 odsto. Da je Crna Gora krenula pravim putem smatra 37,4 odsto građana, 31,4 odsto njih smatra da je država krenula pogrešnim putem, dok 31,2 ne može da procijeni.
Najbolje ocijenjeni političar je predsjednik Filip Vujanović sa srednjom ocjenom 3,07, sliede premijer Milo Đukanović sa 2,87 i Dritan Abazaović sa ocjenom 2,48. Iza njega su lider Demokrata Aleksa Bečić sa srednjom ocjenom 2,47, predsjednik Demosa Miodrag Lekić sa 2,39 i Duško Marković sa 2,31. Najslabije je ocijenjen funkcioner DF-a Predrag Blatović sa 1,87. Ispred njega su čelnici Pozitivne Darko Pajović sa 1,86 i Azra Jasavić sa 1,90.
Bonus video:
