Mladi ljudi moraju se boriti za koncept neutralnosti u Crnoj Gori, jer je to jedini način da se očuva suverenitet države, saopšteno je tokom trećeg dana Regionalnog evroatlantskog kampa (REACT), koji organizuje Alfa Centar.
Izvšni direktor Pokreta za neutralnost, Marko Milačić, kazao je da teorija vojne neutralnosti u posljednja dva vijeka ima dobre rezultate u evropskoj praksi.
„Princip neutralnosti daje značajan doprinos kulturi dijaloga nenasilja i mira. U današnjoj Evropi postoji određen broj vojno neutralnih država od koji je čak šest članica Evropske unije (EU), i to su napredne zemlje sa visokim demokratskim standardima“, rekao je Milačić.
On je dodao da je Pokret posvećen neutralnosti Crne Gore, a u isto vrijeme za bliže odnose sa Kinom i Rusijom.
„I ne samo tim zemljama, da bi Crna Gora opstala mora da ima dobre odnose sa svima. Dosta takozvanih eksperata će reći da neutralnost nije moguća, a mi kažemo da jeste, i da je to obaveza za koju se moraju boriti svi, pogotovo mladi“, saopštio je Milačić.
NATO-u je, kako je ocijenio, najbitnija poslušnost, pogotovo malih zemalja.
„Ali više od bilo čega Alijansa se boji onoga što je Noam Čomski definisao kao uspješna neposlušnost. To znači da se NATO više od bilo čega plaši suvereniteta, a mi želimo upravo to – suverenu Crnu Goru“, poručio je Milačić.
Svenja Volter iz austrijskog Centra za mir i rješavanje sukoba pojasnila je koncept neutralnosti njene države.
Neutralnost Austrije, kako je navela, ima pragmatičan pristup.
„Od 1995. smo u EU i učestvujemo u zajedničkoj odbrambenoj politici. Takođe imamo i saradnju sa NATO-om, ali ne učestvujemo u njihovim vojnim misijama. Čak je u našoj vojnim dokumentima bilo zapisano do 2013. da planiramo da uđemo u NATO, to je sada promijenjeno. To je dobro jer je neutralnost duboko ukorijenjena u austrijski identitet“, kazala je Volter.
Bivši ministar odbrane Bosne i Hercegovine (BiH), Selmo Cikotić, kazao je da kolektivni sistem odbrane NATO-a ima najbolji okvir za borbu protiv savremenih globalnih prijetnje, ocjenjujući da ni velike svjetske sile ne bi mogle same da odgovore na savremene izazove.
Cikotić je kazao i da NATO pruža najbolji okvir za bezbjednost BiH, i da zbog toga ta zemlja treba da bude dio Alijanse.
„Stabilnost BiH može biti ugrožena ukoliko nije dio kolektivnog sistema odbrane“, kazao je on.
NATO je, kako je naveo, dinamična organizacija koja se konstantno mijenja.
„Takođe i svijet se mijenja, i stalno se pojavljuju nove bezbjednosne globalne prijetnje- terorizam, organizovani kriminal su samo neke od njih“, rekao je Cikotić.
On smatra da nijedna država, pa čak ni Sjedinjene Američke Države, nema snagu da sama odgovori na te prijetnje.
„Zato je kolektivni sistem odbrane NATO-a najbolji, jer nijedna druga organizacija ne može na taj način efikasno odgovoriti na te izazove. NATO želi bezbjednost za svoje članove, i nije uperen protiv nijedne zemlje, ni protiv Rusije ili Kine, kao što to mnogi žele da predstave“, poručio je Cikotić.
Komentarišući ekonomske prednosti ulaska u NATO, ambasador Mađarske, Kristijan Poša, podsjetio je da je njegova zemlja drugi najveći strani investitor u Crnoj Gori sa oko 600 miliona eura.
On je kazao da je jedan od interesa te zemlje da Crna Gora bude u NATO-u i taj što će njihove investicije biti sigurnije.
Poša je dodao kako je pravilo da sve zemlje po ulasku u NATO bilježe neverovatan rast stranih direktnih investicija.
„Teško da bi Audi, Mercedes i Suzuki uložili mnogo novca i otvorili fabrike u Mađarskoj, da nijesmo članica NATO-a i EU“, naveo je on.
Odgovarajući na pitanje polaznika kampa kako će članstvo Crne Gore uticati na region, i da li će to zasmetati Srbiji, Poša je podsjetio da je većina komšijskih država već u NATO-u.
„To su Italija, Albanija i Hrvatska, a BiH je već duže zemlja partner NATO-a, i takođe aspirant za članstvo. Srbija ne želi da bude dio NATO-a, ali njihovi zvaničnici su više puta saopštili da je ulazak u NATO izbor Crne Gore koja je samostalna država, i da se u to neće miješati“, naveo je Poša.
Savjetnik u Ambasadi Rumunije u Podgorici, Štefan Mihai, kazao je da članstvo u NATO-u donosi sigurnost, ali da taj put nije nimalo zbog teških reformi, koje se moraju sprovesti.
Govoreći o uticaju ulaska Crne Gore u NATO na region, Mihai je kazao da to može imati samo pozitivne posljedice.
„Uloga Crne Gore u regionu će nakon toga biti značajnija, jer će biti dio donošenja odluka na najvećem mogućem nivou“, rekao je Mihai, koji je takođe naveo da Rumunija od ulaska u NATO 2004. bilježi stalan rast stranih investicija.
Direktorica Centra za evroatlantske studije iz Beograda, Jelena Milić, govoreći o važnosti podrške javnog mnjenja za učlanjenje u NATO, ocijenila je da kljućnu ulogu u tome imaju organizacije civilnog društva, koje promovišu evropske I evroatlantske integracije.
„Svima onima koji još uvijek imaju nedoumice vezano za propaganda koja prati integracioni proces poručila bih da se tu ne radi o onteresima vladajuće elite, već o budućnosti države i benefitima za građane“, rekla je Milić.
Galerija
Bonus video:
