Predstojeća izborna reforma u Crnoj Gori je jedinstvena prilika za početak uvođenja mehanizama zaštite izbornih procesa od dezinformacija, navodi se u analizi Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Iz CDT-a su saopštili da je analiza “Izborna reforma kao odgovor na dezinformacije” nastala u okviru projekta “Doprinos procesu EU integracija”, koji sprovode u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj, uz podršku Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje Italije.
U analizi je ocijenjeno da prioritet u izbornoj reformi ne treba da bude propisivanje kazni za dezinformacije, već uvođenje reda i transparentnosti u izborne kampanje, uključujući regulaciju medijske kampanje, digitalnih platformi i društvenih mreža, uz povećane obaveze transparentnosti za političke partije.
U saopštenju koje potpisuje izvršni direktor CDT-a Dragan Koprivica navodi se da je problem uticaja dezinformacija na izborne procese u Crnoj Gori eskalirao u posljednjih nekoliko godina, kada su dezinformatori na društvenim mrežama i tabloidni mediji ujedinili snage kako bi širili neistinite i senzacionalističke priče.
"Najčešće taktike dezinformisanja uključuju kreiranje panike putem izmišljenih priča, objavljivanje lažnih istraživanja javnog mnjenja i pristrasno medijsko izvještavanje, koje rezultira objavljivanjem dezinformacija“, kazao je Koprivica.
Prema njegovim riječima, ti napori nijesu samo puki pokušaji obmanjivanja, već predstavljaju ozbiljan napad na demokratski proces, utičući na pravo birača da donose informisane odluke i podrivajući temelje političkog sistema.
"Prioritet u izbornoj reformi treba dati uvođenju reda i transparentnosti u izborne kampanje, a pravila o medijskoj kampanji treba uskladiti sa medijskim zakonima“, naveo je Koprivica.
Regulaciju je, kako je kazao, potrebno proširiti na štampane i onlajn medije, kao i digitalne platforme i društvene mreže, uz uvođenje obaveza transparentnosti i pravila za učešće trećih strana.
Koprivica je rekao da političke partije moraju biti transparentne u digitalnom mikrotargetiranju, u skladu sa standardima zaštite ličnih podataka.
"Predlažemo da se razmotri i ukidanje, ili preciziranje odredbi o izbornoj ćutnji i skraćenje perioda zabrane objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja radi suzbijanja lažnih istraživanja“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je moguće i podstaći uvođenje internih redakcijskih pravila za urednički nadzor i verifikaciju sadržaja u medijima tokom izbornih kampanja.
"Dio besplatnog prostora na javnim emiterima treba preusmjeriti na edukativne, informativne i dijaloške sadržaje, uz podsticaje za privatne medije za proizvodnju takvih sadržaja“, dodaje se u saopštenju.
Potrebno je, kako je poručio Koprivica, razmotriti kapacitete postojećih institucija za primjenu novih odredbi i definisati nadležnu instituciju za nadzor nad medijima u izborima.
On je rekao da, po uzoru na dobra uporedna iskustva, treba uvesti mehanizme monitoringa informacionog okruženja u izbornim kampanjama, uključujući dezinformacije, strane uticaje i govor mržnje.
"Obavezna edukacija za organe za sprovođenje izbora, policiju i tužilaštva o postupanju u slučajevima govora mržnje, i edukativni programi za političke partije, novinare i društvo su nužni kao odgovor na dezinformacije“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da izborna reforma može i da podstakne dobrovoljne kodekse političkih subjekata za fer kampanju bez dezinformacija i stranih uticaja.
Bonus video:
