Odmah da se dogovorimo - neće nam biti bolje. Ne zato što to nije moguće, već zato što to nije potrebno. Vlastima. Jer im je teško da upravljaju društvom kojem je dobro. I lako da upravljaju ljudima kojima nije dobro.
Kad ti je dobro, imaš više standarde. Kao i sa zdravljem. Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu. Tako razmišlja i vlast. Onaj kome je dobro, odmah počne da zakera: hoće dobro školstvo, a ne samo čist klozet, hoće da mu se ne dira penzija, a da mu se zaposli unučad, hoće demokratiju, kontrolu i smenjivost vlasti…
A onaj kome nije dobro, samo strahuje da neće imati ni to malo što ima, da neće moći ni to malo što može, da neće dobiti ni to malo što mu je obećano. Zato vlast, koja dve nedelje pre glasanja i dalje jedina ima televizijsku kampanju - svoja predizborna obećanja zasniva na širenju straha da bi moglo biti i mnogo, mnogo gore.
U zastrašivanju prednjači, kako i dolikuje, prvi među jednakima. Premijer sam i goloruk raspiruje strah od svog gubitka izbora. I nasuprot brojnim istraživanjima koja nas ubeđuju u njegov natpolovični izborni uspeh, premijer nas malo-malo pa obavesti da je eto baš pročitao neka druga istraživanja i rezultati su neveseli: on je naime - na samo glasački listić do gubitka apsolutne vlasti. A ako ne bude imao apsolutnu većinu u parlamentu…
E, sad, premijer bi nas, u maniru najboljih horor priča, ostavio u neizvesnosti da sami nagađamo šta je tačno to strašno što će se desiti ako on nema apsolutnu vlast - pašće nam nebo na glavu? Doći će babaroge? Kule Beograda na vodi će nestati kao da ih nikada nije ni bilo?! Povući će se sve one neviđene investicije? Neće više biti nestvarno dobrih kredita? Neverovatni uspesi vlasti će se raspršiti u maglu i dim?… Ali ga je izdao rođeni, pa dobro, ne baš rođeni, više nekako usvojeni koalicioni partner - naslednik partije samoproklamovanih zaštitnika penzija - koji je eksplicitno zapretio da bez ove apsolutne vlasti neće biti ni penzija. Pa ti, višemilionska populacijo koja zavisiš od tih penzija, vidi kako ćeš glasati.
Ali, ni tu nije kraj zastrašivanju. Pošto su nas dobrano isprepadali posledicama koje ćemo na svojoj koži trpeti ako njihova koža ne bude jedina u parlamentu, ministar policije je najavio, ne, nije najavio državni udar nego - izbornu krađu! Zbog koje će on na svakom glasačkom mestu instalirati policiju u civilu - ne, ne da zastrašuje birače nego da, kako je rekao - stavlja lisice na ruke svakom ko bude pokušao da krade. Naravno, još bi efikasnije bilo da instalira i one posleratne kutije ”za” i ”protiv” vlasti pa da lepo čuje kad neko ubaci lopticu u ”ćoravu kutiju” i odmah ga uhapsi, ali je ipak najvažnije da je policija budni čuvar ovih izbora.
A koga to ministar policije prekognitivnom metodom sumnjiči za budući pokušaj krađe? Pa, opoziciju, logično. Koja bi valjda opet mogla da iznebuha bane sa džakovima glasačkih listića, kao što se to 2012. već desilo. Samo što je on tada bio opozicija, a ne ministar policije, pa logično nije mogao da raskrinka i taj pokušaj manipulacije izborima.
No, kao i svaka kampanja, i ova kampanja zastrašivanja najbolje efekte ostvaruje samo kod sigurnih glasača. Kad pogledate snimke sa predizbornih skupova - na licima mitingaša se lepo vidi koliko je ova taktika uspela.
(Peščanik.net)
Bonus video:
