Pre nego što se na malo ozbiljniji način pozabavimo jednim od najstarijih srpskih zanata, rušenjem vlasti, citiraću biser tupoumnosti iz pera komentatora potpisanog „Cale“, koji prenosim u originalu oriđinala.
„Postoji kod nas i četvrta sorta političkih personea dramatis“, piše „Cale“ u koju spadaju razni kesići, jokići, petrovići i koraksići koji sprdanjem, ismevanjem i karikaturanjem postojeće vlasti pokušavaju da istu sruše. Moj radni naslov za tu grupu je „glupi avgusti“.
Tako reče „Cale“ i pojede sendvič. Vaistinu zvuči kao tragikomično bulažnjenje, ali iako to de iure jeste, de facto uopšte nije. Uveravam vas da najmanje četvrtina punoletnog građanstva i seljaštva u Srbiji čvrsto veruje da se vlast može srušiti karikaturama i novinskim tekstovima, što bi se još dalo i podneti, da četvrtina, a možda i više političara ne veruje u to isto.
Dobro, de, ne kažem baš da ta četvrtina srpskog naroda i senata veruje da će ko jutros u novinama izaći karikatura i tekst, a da će tirjanin zglajzati već oko podne, ali kažem da čvrsto veruju da novinske karikature i tekstovi mic po mic podrivaju tirjanina da bi se jednoga dana tirjanin strovalio u prah i pepeo. A sad, ako novinskim člancima i karikaturama na poslu „rušenju“ tirjanina malčice pripomogne i poneki metak, šta da se radi…
Ne kažem da povremeno ne treba „srušiti“ neku vlast, ali nevolja je što rušioci vlasti, bar u Srbiji, tradicionalno nemaju predstavu šta da urade nakon rušenja i kao da očekuju - a to neko vreme očekuje i srpski narod i senat - da sam čin rušenja vlasti oživi ekonomiju, poveća zaposlenost, naparavi puteve, bolnice… da ne dužim - da napravi sve čega u ovoj zemlji nema ili je u stanju raspadanja.
Ima tu još jedna nevolja. Srpski rušioci vlasti (svih boja) najbolje vole da vlast u njihovo ime njih sruši neko drugi - Žuta patka, studenti, nezadovoljni radnici, na primer - a da oni post festum samo pokupe kajmak, pa da kad udobno zasednu, umesto da naprave ono čega nema ili što se raspada, naprave kartonske Terazije ili Visoki Jarbol.
Eto zašto moja malenkost - na sveopšte ibretenije krugova dvojke i euromahale, Vrhovom Vučiću ne zamera što je tirjanin, nego to što je premalo tirjanin, zapravo kartonska maketa tirjanina, neizbežno stvara situaciju u kojoj je i opozicija kartonska maketa.
Oni najčitaniji među vama bezbeli će sad pomisliti: sad će Uncle Bas početi da ispreda priču o tome da samo žestoki i na sve spremni tirjani stvaraju žestoku i na sve spremnu opoziciju, što bi Uncle Bas pre samo desetak godina i učinio, ali je tokom protekle dekade „premotao film“, opsetio se nekih stvari i dokonao da – kad se na srpskoj istorijskoj sceni etablira neki trirjanin-jeben igrač (Tito, npr) - tirjaninova opozicija ne samo da nije na sve spremna, nego je uopšte nema, a tek nema rušioca vlasti, čak ni onih koji bi da je ruše preko tuđe grbače. Što reko „Cale“ - sve je ovde karikaturanje. Možebiti da u državi
Danskoj ima nešto trulo, ali u ovoj trulež smrdi do neba.
(danas.rs)
Bonus video:
