Aktuelna vlast pravi ozbiljne greške. Uzmimo saradnju s Tonijem Blerom. Njegov dolazak u Beograd, predavanje članovima Vlade, predavanje Alistera Kembela, sve su to stvari koje ovoj Vladi nanose ogromnu štetu zato što je to građanima Srbije koji su s pravom ozlojeđeni na Blerovu ulogu u "kampanji" 1999. jednostavno nemoguće opravdati. Kako neko ko je predvodio "zločinačku NATO armadu" u svom ubilačkom pohodu na Srbiju danas biva plaćeni lobista od strane onih koji su tog istog Blera osudili na 20 godina robije zbog zločina nad civilnim stanovništvom, zbog kasetnih bombi, osiromašenog uranijuma i svih drugih zala koje smo pretrpeli na kraju XX veka?
S druge strane, nemoguće je razumeti i pitanje koje je Bojan Pajtić napisao na Tviteru: "Da li se Vučić izvinio Bleru što nas je bombardovao?" Zoran Đinđić se sretao s Blerom, Boris Tadić takođe, ne sećam se da je Pajtić ikada pitao: "Da li se Đinđić izvinio Bleru što nas je bombardovao?" Kada Vjerica Radeta baca kletve na Blera, kada organizacija, Javnom tužilaštvu poznata kao "Naši", piše Bleru svoje poslanice, to je uobičajeni folklor, ali kada DS čelnici počnu da zasipaju Tviter sličnom demagogijom, to je znak ozbiljnog konflikta sa sopstvenom politikom koju DS sprovodi poslednjih 25 godina. Srbija se nalazi u lošoj finansijskoj situaciji ukleštena između interesa velikih sila. Šta je u takvim okolnostima osnovni spoljnopolitički zadatak svake odgovorne srpske vlasti?
Zadatak je, jednostavno rečeno, da na svaki politički i diplomatski način utiče na to da svoje neprijatelje pretvara u prijatelje.
Naravno, zadatak je i da neguje i unapređuje tradicionalna prijateljstva, ali iskorak u dobrom pravcu za vlast, ko god je činio, jeste da stvara nova prijateljstva, nova partnerstva, nova savezništva, da na svoju stranu prevodi one koji su bili protiv nas, te da ih pacifikuje i po mogućstvu - pretvara u prijatelje.
Građani imaju pravo na svoje emocije, imaju pravo da mrze i Džejmija Šeja i Tonija Blera, imaju pravo da se sećaju svojih neprospavanih noći u skloništima, imaju pravo da se sećaju žrtava i srušenih škola, bolnica i mostova, dakle, imaju pravo na sve ono na šta država i njeno rukovodstvo nema - ono mora uvek da razmišlja na trezven, racionalan način i da povlači poteze, ne one koji će zadovoljiti našu potrebu za pravdom i osvetom, već isključivo one koji će doneti koristi državi, narodu i potomstvu.
Da li je konkretna saradnja Vlade Srbije i Blera nešto što donosi koristi? Ne znam. Vlada se nije potrudila da tu stvar objasni, da pruži relevantne činjenice o tome šta će izaći dobro iz te komunikacije. Po tome kako su ministri bežali od komentarisanja Blerovog predavanja, izgleda mi da ni njima nije jasno čemu to služi, ali bilo bi dobro da, kad nam je već tu, Vlada izvuče maksimalnu korist i da nam Bler uz pomoć svojih veza i svog uticaja otvori neka vrata koja bi nam bez njega ostala zatvorena.
Što se ideološkog pogleda na kontakte aktuelne srpske vlasti i bivšeg britanskog premijera, tu stvar mora da nam bude sasvim jasna.
Srbija ne sme više da se ponaša kao kuče koje večno juri svoj rep. Ne sme da bude profesionalna žrtva, ne sme sebe da percipira kao onog kome je svet učinio nepravdu. Iako jeste. Svet nam je često činio nepravdu. Nekada smo nepravdu činili mi drugima. Trenutak je da stavimo tačku na to. Da pokušamo da se bavimo onim na šta možemo da utičemo, a to je budućnost. Pozicija uvređenog stavlja nas u konfrontaciju sa svetom, a u tom sukobu sigurno gubimo. Zato moramo da iskoračimo i da pružimo ruku saradnje i onima koji su nas gledali preko nišana. Ne zato da bi se nekome dopali, već zato što je korisno za nas da imamo pozitivnu, proaktivnu politiku saradnje jer nas ona, umesto u problem, stavlja u situaciju da budemo rešenje problema.
Dakle, Bler je nebitna pojava. Srbija je bitna. Ako bilo ko može danas da Srbiji učini uslugu, dobrodošao je. Pa makar se zvao i Bler.
(blog.b92.net)
Bonus video:
