Upravo ovako glasi zahtjev pojedinih lidera Demokratskog fronta prema Vladi Crne Gore, odnosno koaliciji na vlasti. Da li će i kada biti zvanično upućen, ostaje da se vidi. Po medijskim spekulacijama očekuje se svaki trenutak. Najveći zagovornici su lideri Nove i Pokreta za promjene. Lider DF-a, gospodin Lekić još uvijek mudro ćuti. Zna veoma dobro Lekić da ipak treba da postoje određeni uslovi da bi se realizovao ovakav zahtjev. Osim toga, svjestan je da će vladajuća garnitura teško pristati na nešto takvo. Zašto? Iz jednostavnog razloga - ako pristane na formiranje prelazne vlade, to će biti veliki rizik, posebno ako dođe do realizacije ove ideje po dubini, što znači da se u svim važnim institucijama sistema involvira opozicija, shodno parlamentarnoj snazi i preuzme dio poluga vlasti, što je očigledno cilj.
Drugim riječima, lideri DF-a zahtijevaju da u sve institucije sistema, shodno parlamentarnoj snazi uđu predstavnici opozicije, NVO sektora, nezavisni intelektualci i dr. Kao osnovne razloge za formiranje prelazne vlade navode:
1) Visok stepen kriminala i korupcije. Ja bih odgovorio - ni manji ni veći od okruženja, pa i šire. Dalji moj komentar bio bi da smo svakodnevno svjedoci kriminala i korupcije posebno u okruženju. Hapse se visoki zvaničnici, a još nema prelazne vlade. Svjedoci smo ovih pojava i u zemljama EU.
2) Zarobljenost institucija sistema, posebno tužilaštva, sudstva i dr. Prigovara se da se zataškavaju visoki nivoi korupcije, a ceh plaćaju sitne ribe. Međutim, ako je iole istina ono što priča opozicija o stopi kriminala i korupcije kod nas, onda nam zaista nema mjesta među zemljama EU. Međutim, iskreno mislim da nijesmo baš toliko ogrezli. Ako bi to bilo tačno, logično bi bilo očekivati, da nam Evropa otkaže sve buduće razgovore vezane za pristup porodici evropskih zemalja. I još nešto - dok god evropski lideri primaju naše zvaničnike, nema opcije da smo toliko ogrezli, bez obzira na prisutnost kriminala i korupcije.
3) Propast ekonomije. Obrazlažu da je stopa privrednog razvoja veoma niska, da nam je struktura BDP-a jako nepovoljna i da se formira najvećim dijelom iz usluga, a da industrija učestvuje sa svega 10%, da se teško realizuju neophodne strukturne promjene, da je aktuelna zaduženost na nivou Mastrihta, a da će novim zaduženjima vezanim za autoput, kao i otplate postojećih kredita, dostići 100% BDP-a, da ćemo biti u situaciji da u narednom periodu nećemo moći da sevisiramo plate, penzije i druga socijalna davanja, da nam u budžetu za 2015. nedostaje 670 miliona eura, da ćemo to nadoknaditi (kako tvrde iz Ministarstva finansija) emisijom državnih zapisa i kreditnim aranžmanima, da je nezaposlenost, posebno visokoškolaca, dostigla kritične granice.
Dakle, lideri DF-a tvrde da su se stekli uslovi da se formira prelazna vlada, čiji rok bi bio oročen, a zadatak da pripremi i realizuje naredne parlamentarne izbore.
Prema dosadašnjim iskustvima, kojih ima na pretek, posebno van našeg okruženja, prelazne vlade se formiraju: poslije izvršenih pučeva ili državnih udara; poslije višemjesečnih masovnih protesta u kojima dolazi do krvoprolića; teškog kriminala i korupcije visokih zvaničnika; poslije krvavih građanskih ratova, uglavnom na nacionalnim i vjerskim osnovama; ekonomskog sunovrata i bankrota, koji za poslijedicu imaju potpuni izostanak plata i penzija, kao i dužničko ropstvo; neizostavna reakcija stranog faktora, praćena mirovnim pregovorima i slično. Upoređujući uslove i stanje u zemlji, čak i kakvim ga predstavlja opozicija, sa iskustvima drugih država i uslovima u kojim su formirane prelazne vlade, da se zaključiti da nijesu ni izbliza isti. Dakle, nema uslova za formiranje prelazne vlade.
Međutim, ukoliko je vladajuća koalicija ubijeđena u stabilnost svog biračkog tijela, nema prepreka da udovolji ovom zahtjevu DF-a. Siguran sam da, posebno zbog činjenice da se prelazna vlada formira (i) po dubini, ovo neće biti prihvaćeno, usljed rizika da se izgubi vlast. Znate, kada se u institucije sistema, posebno u dijelu rukovodnih struktura, involvira opozicija, NVO, kao i nezavisni intelektualci po dubini, onda dolazi do druge situacije - zaposleni u javnom sektoru počinju drugačije da razmišljaju, pa bi to predstavljalo opasnost za gubitak vlasti. Znači, za formiranje prelazne vlade odlučujući je politički konsenzus.
Ako nema prelazne vlade (a vjerujem da je biti neće), onda prema nagovještajima iz Fronta slijede masovni protesti. Skeptičan sam po pitanju masovnosti, biće kao i do sada. Proteste su i do sada organizovale pojedine kompanije, uglavnom usljed neuspješnih privatizacija, NVO sektor, sindikati i što ih je bilo više bili su manje posjećeni. Drastičan je primjer poslednjih protesta koje su organizovali prosvetari i medicinari u okviru dva sindikata.
Zato, moj je predlog i sugestija da se dobro razmisli o protestima. Ako se oni hoće mora biti savršena organizacija, 100% učešće opozicije, NVO sektora, sindikati, intelektualci i sl. Ako dođe do nesuglasica između ovih struktura, bolje je sve bataliti i ne brukati se.
Na samom kraju, iskreno mislim da će u ovoj godini biti vanrednih parlamentarnih izbora. Neko će reći - usljed nesuglasica između koalicionih partnera, ja bih dodao i ako ih ne bude, DPS će ih isfingirati - i biće vanrednih izbora. Zašto u ovoj godini, pitajte DPS - oni znaju šta rade.
Bonus video:
