Nema godine da se nekom neverovatnom čoveku, na nekom neverovatnom mestu, ne ukaže nešto skroz neverovatno. Jedne godine se, negde kod Osečine, meštaninu koji je cepao drva na cerovoj cepanici ukazao lik Vasilija Ostroškog, a vladika je utvrdio da jest Vasilije, jerbo ima podočanjake original Vasilija Ostroškog.
U Međugorju se još pre 37 godina ukazala Gospa, i od tad tamo dolazi reka hodočasnika, ali samo mali krug originalnih “videlaca” Gospe, koji su tad bili deca, sa Gospom može da komunicira. Komuniciraju i dan-danas, pa posle ostalima koji to ne mogu, prenose Gospine poruke.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić u poslednje vreme ima sličan doživljaj – njemu se s vremena na vreme na mobilnom telefonu marke “samsung” ukaže predsednik Vučić. Za razliku od Gospe iz
Međugorja, koja komunicira samo sa odabranim medijumima između nje i ovog sveta, predsednik Vučić ima taj običaj da kada se ukaže Marku Đuriću na mobilnom “samsungu”, ne želi da Marko bude medijum između njega i ovog sveta, nego odmah kaže: “Marko, uključi spikerfon, da svi čuju!”
Predsednik Vučić je nesumnjivo mnogo praktičniji čovek od Gospe iz Međugorja, jer je shvatio da njegove poruke čovečanstvu mnogo bolje zvuče kad ih prenosi on lično, a ne Marko Đurić. Gospa iz Međugorja, na primer, nikada nekome od medijuma nije rekla: “Uključi spikerfon”, tako da niko, sem malog kruga posvećenih, nema pojma kakvu boju glasa ima Gospa. Boju glasa predsednika Vučića već svi razlikuju bolje od zelene i crvene boje.
Širi krug ljudi ne ne zna ni šta priča Gospa iz Međugorja, dok se redovna ukazanja predsednika Vučića na mobilnom telefonu Marka Đurića, prikazuju u svim vestima neverovatnih srpskih televizija, tako da ta ukazanja prevazilaze lični doživljaj Marka Đurića i postaju kolektivni nacionalni doživljaj. Svi Srbi imaju utisak da im se svakodnevno ukazuje predsednik Vučić, jedino Marko Đurić i dalje smatra da se ukazuje samo njemu, da je baš on izabran od Boga i Glavnog odbora.
Pre neki dan, recimo, u Kosovskoj Mitrovici, Marko Đurić je bio na nekom skupu Srpske liste, koja za razliku od Srpske napredne stranke nije “sve po spisku”, nego “sve po listi”, i tamo mu se usred skupa na “samsungu” ukazao predsednik Vučić.
- Čuješ li me, Marko? - pitao je predsednik Vučić, a onda po ustaljenoj proceduri naredio da se ima uključiti spikerfon kako bi cela Srpska lista doznala najnovije ideje predsednika Vučića u vezi sa Kosovom, zbog kojih bi ga Srpska lista odavno proglasila za veleizdajnika, samo što to u ovom momentu nije zgodno. Pošto cela Srpska lista deli jedan mozak, jedan spikerfon, jednog Đurića i jednog vođu. Marko je uključio spikerfon i prislonio ga na mikrofon, a onda su svi pažljivo otvorenih usta slušali najnoviju poruku predsednika Vučića, koji, duboko veruju u Srpskoj listi, živi u telefonu Marka Đurića, kao što mali ljudi žive u televizoru i radio aparatu.
Dok su originalne poruke Gospe iz Međugorja mahom ovakve: “Draga djeco! Kao majka vas molim, ne idite putom kojim ste pošli. To je put bez ljubavi prema bližnjemu i prema mome Sinu. Na tom putu naći ćete samo tvrdoću i prazninu srca, a ne mir za kojim svi vapijete. Istinski mir imat će samo onaj, koji u svom bližnjemu vidi i voli moga Sina. U čijem srcu kraljuje samo moj Sin, taj zna što je mir i spokoj” - poruke predsednika Vučića su mnogo konkretnije, jer od nečeg mora se živi.
Pa je on prilikom najnovijeg obraćanja iz “samsunga” Marka Đurića, neke vrste Aladinove čarobne lampe sa spikerfonom, obećao vrtić u Štrpcu i vodovod u Zubinom Potoku! Kao i sve što gradonačelnici budu tražili da se napravi u pojedinim kosovskim mestima. On je najavio i da će u septembru doći u Kosovsku Mitrovicu kako bi se obratio Srbima i rekao “šta će biti novo u razgovorima” o Kosovu. Dakle, ukazaće se svim zainteresovanima. Gospa iz Međugorja nikada za 37 godina nije obećala vodovod u Zubinom Potoku, nije faktički obećala nijedan vodovod, pa među vernicima već postoji jedna škola mišljenja po kojoj je daleko bolje verovati u Vučića iz Spikerfona nego u Gospu iz Međugorja.
- Bolje vodovod koji obećava Vučić iz Spikerfona, nego istinski mir i spokoj koji obećava Gospa iz Međugorja! Šta će mi istinski mir, kad nemam vodovod? - sasvim praktično razmišljaju pojedini vernici, ne samo članovi Srpski liste. Uz to, Gospi iz Međugorja niko nikada nije skandirao: “Gospo, Srbine!”, dok je Vučić iz Spikerfona to doživeo jednom prilikom, kada su mu posle nadahnutog izlaganja kolektivno vikali: “Aco, Srbine!” gledajući u Đurićev “samsung”. Čudni neki ljudi!
(N1)
Bonus video:
