Nemam pojma ko je Šabović! Nemam pojma u smislu da ja zaista ne znam ništa o njemu i njegovima. Možda tip ima šest ljubavnica i petoro kola i trinaestoro vanbračne djece. Možda nije hedonista, već pošteni asketa, ali je ipak on meni brat. Kako brat da mi bude čovjek kojeg ne znam?
Na 1300 metara nadmorske visine TV antena nažalost je hvatala signal samo dva kanala, prvi i drugi „naš“. Te noći je i jedan kanal bio dovoljan, jer nema potrebe za više kanala kad se čeka finale Lige šampiona. Da ne bih slušao Kalendar i ostale emisije koje plasiraju informacije o našim isključivo poštenim precima koji su se zalagali ne samo za slobodu, nego od davnih doba i za demokratiju, daljinski nudi sjajnu opciju mute. Sve je lijepo kad je RTCG na mute, neće ništa promaći, a volume će se aktivirati opet čim se pojavi kadar zelene trave sa bijelim linijama. Da ne dođe do nesporazuma, nisam čekao emisiju o Šarićima, već zelena trava i bijele linije kao izrazi izgleda mogu da se koriste i u sportu.
Prije utakmice, na programu je bio dnevnik, a na dnevniku slike i naslovi ispod njih. Jedna za drugom, uveličane slike izvjesnog Šabovića. Srećom pa čovjek vodi brigu o sebi, te mu dlake iz nosa ne vire, inače to ne bi promaklo urednicima RTCG dnevnika. Takvu poslasticu bi sigurno zabilježili i počastili bi nas u udarnom terminu. Iako je na nekoliko fotografija rezolucija slaba, to nije spriječilo urednike da nam ponude krupni plan Šabovićevog lica. Uveličani jaki brkovi, nos i oči činili su Šabovića aždajom, a takvim zumiranjem bi i Palčica izgledala kao vještica. Zapitao sam se „ko je taj čovek i odakle se javlja“.
Poslednjih dana građani su bombardovani naslovima o Šaboviću kao čovjeku koji je progovorio protiv svojih koalicionih kolega. Prekršio je pravila igre, trebalo je kao pravi poslanik da mozak ostavi kući, digne ruku kad treba da se glasa, primi kintu i odvede ženu i ljubavnicu na večeru službenim kolima, naravno ne obje istog dana. Izgleda da se Šabović nije uklapao u taj šablon i da ima svoja pravila i principe. Iz nekih razloga je progovorio, ili mu je bilo dosta svega ili mu je možda svega malo, te je Šabović izgleda postao kamen u koalicionoj cipeli. Detalji o tom slučaju su možda bitni, ali su meni lično gadni stoga se zadržavam na naslovima i dozvoljavam sebi da mi budu dovoljni u tumačenju naše sprdnje koju nazivamo politikom.
Fotografije uveličanog Šabovićeg lica pratili su naslovi, a od mnogih najduže se zadržao: „Šabović od 1997. radi protiv sebe“. Kako ne voljeti takvog čovjeka? Šabovića nikad nisam čuo kako govori, dakle ne znam ni o čemu govori, možda rijetko priča, ali izgleda da je nekoga pogodio, inicirao je kapislu čim ga uvećavaju u dnevniku. Takvim kadriranjem i zumiranjem, narod se naelektriše i gospodin Šabović biva anatemisan baš po principu velikog mislioca: „Propaganda, što ostali kažu, da ovome, nije istina“.
Zamislite samo čovjeka koji još od turbulentne 1997. godine radi protiv sebe. Nedavno je preminuo ruski režiser Aleksej Balabanov, autor sjajnih filmova, među kojima je i Brat, film u dva nastavka. U tim filmovima on opisuje doba tranzicije kao „vrijeme vukova“ i obračunava se surovo sa stvarnošću. Balabanov nije snimio film, već se sa filmom obračunao, baš u duhu tog vremena o kojem film govori. U filmu glavni lik radi protiv sebe baš kao i Šabović.
Šabović može biti brat samo u smislu podgoričkog žargona. Riječ brat bi u podgoričkom žargonu moglo da predstavlja osobu koja izvrsno i majstorski radi naopako određeni posao. Dakle, riječ je o čovjeku koji predano obavlja dužnosti koje su potpuno sulude i iako svjestan da radi pogrešne stvari, istrajan je do kraja. Brat se ne da, ne odustaje, ide do kraja! Dakle, zamislite samo kakav je to brat!
Bend Block Out u svom opusu ima pjesmu Protiv sebe u kojoj su stihovi:
A tvoje ruke su nežne, lako spuštaš ih na mene
Tvoje reči su jasne, samo treba da ti verujem i proći će
Ja nikad ne bih sanjao, ali neko tera me na to
Nemam izvor svetlosti,
Na vidiku samo mrak
Crna kapa preko očiju
Ja se plašim da je skinem
Nema razloga za bolji svet,
Sve sto smislim, stvorim ga za sebe
Al' protiv sebe, protiv sebe, protiv sebe...
Dva gosta u studiju i voditelj. Mute dugme se opet pritiska i čuju se već mišljenja o formacijama i predviđanja rezultata. Počelo je finale Lige šampiona, Njemci igraju protiv Njemaca, igraju protiv sebe baš kao i brat Šabović. Na kraju, Njemci plaču, Njemci se i raduju.
Bonus video:
