Jedna od ključnih odlika našeg slavnog identiteta i mentaliteta, nesumnjivo je opštenarodna sklonost uvlačenju u visoka dupeta (svih vremena i svih boja), u početnoj fazi razdraganom, a u terminalnoj - čim visoko dupe umre (ili čim ga UMRU, ako razumete šta hoću da kažem) - u sabornom uvaljivanju uvaljivanju doskorašnjih idola u govna.
A ima li boljeg načina, pitam ja vas, da se ovom ili onom Visokom Dupetu izjavi ljubav nego da se ime zaljubljene srpske varoši jednim potezom pera precrta i da se varoš potom nazove imenom trenutno vladajućeg visokog dupeta? Menjajući ime varoši, varoški žitelji visokom dupetu, ne samo usmeni i arlaukanjem, nego o topografski i napismeno, odašilju slovo ljubve - mi smo tvoji, ti si naš, šalji nam poklon paketiće!
Dugo sam živeo u jednoj takvoj varoši - u prošlom životu zvanom Titovom Užicu - pa znam o čemu pričam. Ono „Titovo“ u imenu grada lokalne je komunističke funkcionere, radnike i poštenu inteligenciju obavezivalo da masovno budu više Tito nego što je to bio Tito lično i nego što je - tako sam svojevremeno čuo - Titu ponekad i odgovaralo.
Komunizam je pao, Tito je odavno izbrisan i Svetozarevo je prdnulo u čabar, do skora je sećanje na mrski komunizam čuvao samo Zrenjanin, grad za koji sam ja na osnovu analogije po zvučnosti dugo mislio da nije nazvan po nekom revolucionarnom prezimenu, nego da je jedan od popriličnog broja vojvođanskih toponima koji se završavaju na „in“ poput Apatin, Petrovaradin, Temerin, itd.
Kako stvari stoje, izgleda da je i Zrenjaninu odzvonili jer su tamošnje vlasti - uprkos relativno skorašnjem referendumu na kome su građani odbacili tu zamisao - donele jednoglasnu odluku da Zrenjaninu promene ime u - Petrovgrad.
Da je počem obavešten o tome onaj naš Marsovac - koji se napokon vratio na matičnu planetu, ali će se Broz vratiti (novogodišnja rasveta za 2019. samo što nije upaljena) - bezbeli bi rekao: pa šta, to je još jedno ispravljanje „istorijske nepravde“, Zrenjaninu se vraća njegovo pravo ime, ali Marsovac (u neobaveštenosti) uopšte ne bi bio u pravu jer je Zrenjaninovo pravo ime u stvari Bečkerek, koje je izgleda srpskim dupeuvlakačima „između dva rata“ zazvučalo nekako previše mađarski - iako nije, starije je i od Mađara - pa su doneli sabornu odluku da varoš ponese ime - Petrograd. Zacelo su ovako kontali: Naša Matuška, Rosija, ima Sankt Peterburg, pa zašto i mi ne bismo imali bar Petrograd, smećući, naravno, s uma da Petar Veliki Peterburg nije nazvao po sebi, nego po apostolu Petru.
No dobro, ko beše Petar po kome je Bečkerek bio nazvan, pre nego što je promenio ime u Zrenjanin? Evo ko? U zvaničnim istorijskim fikcijama ostao je zabeležen kao kralj Srbije, dočim je u stvarnosti bio ordonans majora Apisa koji ga je doveo na presto tako što je prethodnika mu ubio, isekao na froncle i bacio kroz prozor. Bilo je to, kažu, u zlatno doba srpske demokratije.
(danas.rs)
Bonus video:
