Ovu kolumnu ću posvetiti izuzetnom čovjeku, stručnjaku i znalcu, redovnom profesoru Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Gavrilu Mihaljeviću iz Građana. Sa ovoga svijeta je otišao u ranu jesen 2005. Sahranjen u postojbini, svojim Građanima. Ostale su njegove knjige, radovi i istraživanja. I ushićenost Crnom Gorom, njenim prostorom, ljepotama i mogućnostima da se iz toga stvori blagostanje za narod. Znao je i kao naučnik, istraživač i čovjek koji je vidio svijeta - da je to moguće.
Upoznala sam profesora Mihaljevića na stručnim i naučnim skupovima urbanista i prostornih planera Jugoslavije. Predavao je na Arhitektonskom predmet Prostorna ekonomija, naslijedivši katedru od osnivača, prof. dr Ljubinke Pjanić.
Porodica profesora Mihaljevića je kolonizovana u Vojvodinu nakon ujedinjenja i stvaranja Kraljevine SHS. Njegov otac je kao mali dječak otišao sa roditeljima iz Građana u daleki Banat. Građanima se profesor Mihaljević stalno vraćao. U poslednjoj knjizi koju je napisao, Biti i imati, izdatoj 2002. godine, naveo je da je nastala u Beogradu, Baru i Građanima.
Crnu Goru je posmatrao i doživljavao kao mitski/realni prostor postojbine predaka. Upravo kao i prof. dr Ranko Radović. Ljubav prema postojbini nije stvorila privid i zamaglila objektivni naučni uvid. Naprotiv, omogućila je da poređenje prostora i potencijala Crne Gore sa mnogo poznatijim i uređenijim zemljama uvijek „prevagne“ na našu stranu.
Kad je profesor Mihaljević angažovan da na Univerzitetu Crne Gore predaje prostornu ekonomiju, bilo je prilika za češće susrete i duže razgovore.
Iz njegovog rada „Ekoprivreda, nova ekonomska strategija“ izloženog na naučnom skupu Ekomunikacije 1990, izdvajam dio: „Vrednovanje potencijala Crne Gore za budući razvoj“ „Crna Gora je čudo Prirode. Neprocjenjive su lepote Jadranske obale: - 278 km izuzetno atraktivne obale - 54 km je izuzetno atraktivno za plaže - 19 km su peščane plaže - 16 km šljunkovite - 19 km kamene plaže.
Prekrasna planinska vrela čine prekrasne planinske reke: Tara, Lim, Ćehotina, Morača, Zeta, Ribnica, Bojana i sl.
Na malom prostoru srećemo pet izuzetnih kanjona: kanjon Tare, kanjon Morače, kanjon Komarnice, kanjon Sušice, kanjon Drage.
U Crnoj Gori blista 40 jezera, od kojih su 28 „gorske oči“:
Plavsko, Biogradsko, Ridsko, Crno jezero, Škrčka jezera, Zminje jezero, Sušičko i sl.
Planine su posebno blago Crne Gore:
Prokletije, Bjelasica, Sinjajevina, Komovi, Maglić, Ljubišnja, Durmitor, Vojnik, Hajla, Orjen, Lovćen i sl.
Oko 39% teritorije Crne Gore je pod šumama - 6% šumskog fonda Jugoslavije (5,4% teritorije JU), 2,4% stanovništva (podaci iz 1990. g.).
Crna Gora ima tri svetske baštine: Durmitor, Taru i Kotor.
Nacionalni parkovi zahvataju 5,6% crnogorske teritorije. To su: Durmitor sa Tarom, Biogradska gora sa Biogradskim jezerom, Lovćen i Skadarsko jezero, a priprema se proglašenje - prašuma Orjen i Đalovića klisura; svega 3% teritorije pod nacionalnim parkovima je potrebno da se zemlja proglasi turistički atraktivna, a Crna Gora ima 5.6% teritorije. Očigledno da je priroda bila darežljiva prema Crnoj Gori. Ostaje da se adekvatno vrednuju ta privredna blaga i bar ne ugroze ekonomističnim rastom, kao do sada.
Ekoprivreda - imperativ buduće privredne strategije
Crna Gora ima izuzetne potencijale za razvoj turizma. Nažalost, od ukupno 150.000 ležaja, samo 0,2% je lux kategorije, a 3% je A kategorije, dok je B kategorije 15% ležaja. Ostalo su odmarališta i individualni smeštaji koji teško mogu konkurisati za veću osim C kategoriju.
Najatraktivnija turistička blaga, među najlepšim u Evropi, mi rasprodajemo C kategoriji turista. Negativne posledice te antiekološke i antiprivredne strategije već se zapažaju. I to ne samo u Crnoj Gori. Poznato je da se evropski talas turista orijentiše na Alpe i alpske zemlje uslad sve veće zagušenosti i nečistoće Sredozemlja. Cvetanje algi na Jadranu samo je pospešilo taj nepovoljni talas kretanja turista.
Švajcarska, na primer, menja sopstvenu turističku strategiju u smislu smanjenja broja turista, ali povećanja kvaliteta usluge i privlačenja samo lux i A kategorije turističke klijentele koja će moći da plati ekskluzivnu cenu za ekskluzivnu lepotu.
Očekujemo da je krajnje vreme za ekoturizam u Crnoj Gori. To podrazumeva vrednovanje lux kategorija na Jadranu i planinama. Takvo istraživanje već je napravljeno i juna meseca (1990. g.) biće javna rasprava u Crnoj Gori. Ekoturizam traži posebne uslove.
Vrhunski turisti na ekskluzivnim lokalitetima prekrasne prirode, svakako će zahtevati i zdravu hranu - eto pravog privrednog izazova za privrednike Crne Gore - zdrava hrana i vrhunski turizam stvoriće novu ekoprivrednu strategiju Crne Gore.“
Vjerujem da je izlaganje rezultata istraživanja koje je prof. dr Gavrilo Mihaljević najavio za jun 1990. znatno uticalo na koncept da se Crna Gora proglasi ekološkom državom. Prof. Gavrilo Mihaljević je duboko vjerovao u taj pravac razvoja. Onima koji su odlučivali o razvoju Crne Gore dovoljna je bila mantra o ekološkoj državi. Unešena i u Ustav.
Tako je obala i dalje besomučno napadnuta gradnjom, koja ne jenjava. U planinama je nastalo demografsko pražnjenje koje više nije moguće nadoknaditi. Vidio je prof. Mihaljević pravce te stihije, a i znao je posledice. Zaista se nadao da će izmjenom državnog statusa Crne Gore, koji je bio na vidiku, da se upregnu sve snage i napusti, kako je govorio, ekonomistični rast. I Crna Gora okrene ekoprivredi i kvalitetu.
Za kraj, riječi prof. dr. Gavrila Mihaljevića: “Poznato je da su rast, razvoj i napredak tri sasvim različite kategorije. Nažalost u proteklom periodu bili smo svedoci i učesnici ekonomskog rasta čije su tragične posledice teško sagledive“.
Autorka je vanredna profesorica u penziji na Građevinskom fakultetu UCG
Bonus video:
