“Crna Gora mora da nađe sama izlaz iz političke krize u kojoj se našla, između ostalog i zato što je to deo procesa jačanja demokratske kondicije. EU nije Ruska Federacija pa da nameće jednoj suverenoj državi i partneru Vladu kakva se nama sviđa. Pojedini političari i partije u Crnoj Gori su pomislili da mogu da zloupotrebljavaju EU za svoje dnevnopolitičke ciljeve što je apsolutno neprihvatljivo. Naš stav je od početka prinicipijelan: ne podržavamo partije ili pojedince već stojimo, pomažemo i pospešujemo sve ideje, korake i akcije koji doprinose jačanju pravne države i puta Crna Gore ka članstvu u EU”, rekao je za “Vijesti” visokopozicionirani diplomata iz jedne od najvažnijih zemalja EU upućen u crnogorski dosije.
Prema rečima našeg sagovornika EU i vodeće države članice Unije su stavile do znanja svim relevantnim političkim liderima u Crnoj Gori da će se one držati po strani u rešavanju aktuelne krize, ali su istovremeno objasnili zašto bi u ovom momentu bilo mnogo svrsishodnije da u Podgorici bude formirana Vlada nego da se ide na prevremene parlamentarne izbore. Sa takvim stavom EU je izbila iz ruku svim političkim akterima mogućnost da ucenjuju jedni druge i da pokažu, na konkretan način, koliko im je zaista stalo do boljitka crnogorskih građana i države.
“Crnu Goru zbog rata u Ukrajini i drugih negativnih okolnosti, prema našim predviđanjima, čeka mnogo mršavija turistička sezone od one koja je predviđena u budžetu za 2022. godinu, odnosno biće mnogo manje novca od svote koju je Vlada Zdravka Krivokapića planirala. Takav razvoj događaja će, neizbežno, napraviti veliku rupu u budžetu. Takođe, prethodna Vlada je dodatno zadužila Crnu Goru i nova zaduživanja bi bila vrlo rizična za Podgoricu. Sa novom i delotvornom Vladom čiji bi zakonski predlozi, vezani za deblokiranje evropskog puta Crne Gore, bili usvojeni veoma brzo u parlamentu, i zatim efikasno implementirani, stvorili bi se uslovi za veoma pozitivan Izveštaj EK o napretku Crne Gore. Dobar Izveštaj EK je ‘conditio sine qua non’ za otvaranje vrata za veće i bogatije fondove EU namenjenih Crnoj Gori. Istovremeno, dobre ocene u Izvešaju bi omogućile Podgorici da dobije dodatne investicije iz EU. Pomenuta sredstva bi bila od krucijalne važnosti za ekonomsku stabilnost Crne Gore koja će biti pod velikim udarom novog talasa krize i bez dodatnog novca od EU Podgorica neće moći da ga prebrodi bez velikih posledica”, objasnio je naš izvor.
Evropski zvaničnici su takođe upozorili crnogorske političke lidere da bi sa organizacijom prevremenih izbora bila izgubljena još jedna godina u evropskim integracijama Crne Gore. Čak i da se izbori održe u junu, nova vlada bi teško mogla da počne da radi pre jeseni što znači da bi tzv. Progress report ponovo bio delimično prazan a delimično negativan i ne bi mogao da posluži ni za ubrzanje evropskih integracija Crne Gore a ni za povlačenje više novca iz fondova EU ili novih investicija.
Drugi kontakt “Vijesti” u institucijama EU, takođe upućen u dosije Crne Gore, navodi da je, prema njihovim saznanjima, cela priča oko formiranja Vlade postala napeta zbog namere predsednika Mila Đukanovića da pošto-poto infiltirira barem jednog svog čoveka od poverenja u buduću Vladu Dritana Abazovića.
Naime, predsednik Đukanović razume da je za Abazovića i GP Ura neprihvatljivo i kontraproduktivno da u Vladu uđe ministar/ka koji bi bio iz DPS-a ili blizak DPS-u, ali insistiraju da u kabinetu Abazovića mora da bude barem jedan predstavnik iz Socijaldemokrata (SD) Crne Gore da bi oni podržali Vladu u parlamentu. Đukanovićev motiv je vrlo jednostavan: želi iznutra da zna šta se dešava u izvršnoj vlasti kako bi mogao da predupredi ili onemogući sa svojim poslaničkim klubom svaki potez Vlade koji ne bi bio po volji DPS-a.
Ubacivanje SD-ovog čoveka u novu Vladu bi možda i moglo da prođe da nije svima poznat odnos između DPS-a i SD-a koji ne ostavlja mnogo prostora za imaginaciju ili iznenađenja. Toga su svesni i u Briselu: “Mi mislimo da Vlada Crne Gore sa Urom, SNP-om i strankama nacionalnih manjina, apsolutno može da odgovori na urgentne zadatke i da ne bi bilo razumno potopiti čitav projekat nametanjem učešća u vladi SD-a i SDP-a”, kaže izvor “Vijesti” u institucijama EU.
Crna Gora će dobiti finansijsku pomoć od Brisela kao priznanje za usklađivanje sa politikom EU prema Rusiji. Oklevanje oko uvođenja novog paketa sankcija prema ruskim oligarsima neće imati većih posledica, ali se od vlasti u Podgorici očekuje da onemogući rad bilo koje kompanije povezane sa ruskim oligarsima na listi sanckcija EU. Od crnogorskih nadležnih organa će se tražiti da sprovedu sve kontrole poslovanja ruskih firmi u Crnoj Gori i da budu maksimalno koopearativni sa evropskim partnerima koji rade na otkrivanju tajnih računa ili poslova pod tuđim imenima tajkuna bliskih ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Dobar deo članica EU se zalaže da tri zemlje Zapadnog Balkana (Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija) koje su se našle na listi neprijatelja Ruske Federacije dobiju pomoć za pretrpljenu štetu od sankcija Moskvi po preferencijalnoj liniji, ne čekajući paket namenjen za ceo Zapadni Balkan koji bi trebalo da bude usvojen sledećeg meseca ili najkasnije u maju.
“Vijesti” takođe saznaju od izvora bliskih Stejt departmentu da su, uslovno rečeno, ruski destabilizatorski elementi, proporcionalno, potencijalno opasniji u Crnoj Gori nego u Srbiji. Ipak, daleko smo od situacije koju bismo mogli nazvati alarmantnom, između ostalog i zato što, u ovom momentu, fokus Rusije nije usmeren na Zapadni Balkan. Kao i u Srbiji, uticaj Moskve u Crnoj Gori je više pojedinačnog nego sistemskog karaktera. Rusija nema kapilarnu i dubinsku kontrolu u Crnoj Gori i eventualni pokušaji destabilizacije bi bili proizvod devijantnih delova grupa vezanih za pojedine političke partije ili udruženja sa srpskim predznakom nego što bi bila proizvod organizovanog i sistemskog delovanja.
Takođe nam je rečeno da specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Garbijel Eskobar nije zaboravio, kako ga je definisao, nekorektan potez ministra ekonomije Milojka Spajića koji je na društvenim mrežama preneo sadržaj njihovog razgovora u Vašingtonu na netačan i obmanjujući način. U Stejt departmentu nisu ni zaboravili ni svarili taj faul. Inače, SAD potpuno podržavaju liniju EU u politici prema Crnoj Gori, uključujući i stav da crnogorski političari i društvo moraju sami da pronađu izlaz iz postojeće krize.
Bonus video:
