Tuča je, eto, zaigrala i pod svodovima skupštinskog zdanja u Beogradu. Nije baš da je zgrada parlamenta bila samo scena za velika demokratska dostignuća. Dok se ispred Skupštine svojevremeno vitlalo pištoljem, teralo suzavcem i konjima, unutar zgrade su se bacale cipele, polivalo vodom, čupali mikrofoni, psovalo… Da ne spominjemo pustošenje i vatru 5. oktobra 2000. godine. Nekada davno se i ubijalo. Bilo je tu svega i svačega, ali prave tuče nikada.
Zabeleženo je nekoliko neuspelih pokušaja, ali do ovog ponedeljka fajt je nekako zaobilazio zgradu Skupštine Srbije. Iskreno, više je to bila borba u klinču, nego makljaža sa aperkatima, krošeima i direktima. Nekako je sve ličilo na ono što smo nedavno imali priliku da gledamo u Teksasu u boks meču između legendarnog Majka Tajsona i nekoliko desetina godina mlađeg jutjubera Džejka Pola. Sigurno konkretnija i interesantnija, ali bez rukavica i sportskog pozdrava na kraju.
Jedino nije bilo publike. Karte se nisu prodavale, ali je zato obezbeđen besplatan direktan televizijski prenos, ali bez tona.
Svi očekuju nastavak meča
Okršaj je krenuo tako što je jedan od poslanika opozicije zalepio nalepnicu sa krvavom šakom na klupu u kojoj je sedeo ministar zdravlja, a ovaj ustao i odgurnuo ga. Bio je to početak prve runde. Ka sredini ringa, odnosno prostoru neposredno ispred mesta gde sedi predsednica parlamenta Ana Brnabić, pojurili su sa obe strane, i vlast i opozicija, i brzo se stvorio višeminutni klinč koji je Brnabić pokušala da razbije tako što je pozvala obezbeđenje. Narodni poslanici su, međutim, ostali u tom borbenom zagrljaju, a pošteno su nadrljali upravo članovi skupštinskog obezbeđenja koji nisu uspeli da ih razdvoje.
Da narodna poslanica Marinika Tepić nije deo poslanika vlasti i obezbeđenja polila zagonetnom tečnošću crvene boje iz plastične flašice za hladan čaj od šumskog voća, te nekoliko razvučenih revera i razdrljanih kravata, tragovi borbe čak ne bi ni bili mnogo vidljivi. Udaraca ispod pojasa nije bilo, barem ne onih zabeleženih, ali oko kamere je snimilo nešto slično Tajsonovom nesportskom potezu kada je Ivanderu Holifildu odgrizao deo uva, davne 1997. godine. Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Milenko Jovanov, naime, pljunuo je svoje kolege sa druge strane. Jedan od najagilnijih naprednjačkih fajtera Vladimir Đukanović pokazao je malo bokserske veštine, ali to je više podsećalo na pokušaje tuče sa pesnicom okrenutom ka protivniku. Čak i da je nekoga dohvatio, teško da bi bilo nekog nokdauna.
Pored pomenute Tepić, prava opoziciona krv je prostrujala i kroz Dragana Đilasa koji se nekoliko minuta pošteno gurao, grebao i čak malo rvao sa protivničkim taborom i to tek posle salvi uvreda kojima je bio izložen.
Druga runda se dešavala na balkonu, gde su poslanice vlasti razvukle neki transparent protiv opozicije, a koleginice iz drugog tabora su se hrabro borile da im ga oduzmu. I ova runda je završena nerešeno, kao i treća koja se ponovo desila u neposrednoj blizini novog Dona Kinga, pomenute Ane Brnabić.
Za razliku od nekada najpoznatijeg najavljivača i promotera boks mečeva, ali u gotovo njegovom maniru, Brnabić je označila kraj fajta između vlasti i opozicije u skupštinskoj sali uz poklič: “Živela Srbija”. Apsolutno je sve iznenadila srčanošću kojom je odjavila tuču da bi joj se verovatno i King poklonio. I sada svi očekuju nastavak meča.
Otužan utisak
Koliko god da je sve ovo izgledalo smešno, otužan je utisak ostao u srpskom društvu. Ono se nalazi u velikoj krizi, a ova tuča u parlamentu je samo jedan u nizu dokaza. Rezultat je možda nerešen, ali Srbija je ta koja je mnogo izgubila. Ovakve scene se više ne viđaju ni u azijskim i afričkim parlamentima. Sladili su se srpski zvaničnici svojim uplakanim kolegama u Prištini kada je u kosovskom parlamentu bačen suzavac. Sada tu vrstu političkog prostakluka i nasilja imaju u svom najvišem domu. Iz nekog razloga, ovih dana im i nije do smeha.
Možda je i sama zgrada Skupštine Srbije ukleta i ne omogućava razvoj demokratije na čast i u slavu parlamenta. Kako vlast ruši po Beogradu, ne bi bilo veliko iznenađenje da posle zgrade Generalštaba i Starog mosta, građevinska mašinerija dođe i do skupštinskog doma i sruši ga kako bi se umesto demokratije razvio neki moderan stambeno-poslovni kompleks. Što da ne, na dobroj je lokaciji. Ionako je predsednik Srbije rekao da se sednice Skupštine Srbije mogu organizovati i na livadi. Verovatno je imao u vidu upravo sopstvene poslanike od kojih su mnogi vičniji boravku na travi, umesto u skupštinskom zdanju.
Jako loša slika je iz Srbije otišla u svet, a utisak je da se na tome neće završiti. Vlasti u Beogradu odbijaju svaku odgovornost za ono što se desilo u Skupštini i svu krivicu prebacuju na opoziciju. Srpska opozicija nije toliko jaka i moćna, a ni odgovorna za krizu u društvu. Kada neko ima apsolutnu vlast, ne može da izbegne i apsolutnu odgovornost, a Aleksandar Vučić upravo to pokušava da uradi. Upravo zbog toga, lula mira se uskoro u Srbiji zapaliti neće.
Bonus video:
