Međunarodni koordinator njemačkih Pirata, Gregori Engels, za Dojče Vele govori o tome kako njegova stranka želi da u EU uvede više demokratije i najavljuje osnivanje evropske stranke u narednih godinu dana.
DW: Tokom vikenda su stranke Pirata iz više zemalja u Pragu diskutovale o vašim evropskim planovima. Računate li sa osnivanjem evropske stranke prije sljedećih izbora za Evropski parlament 2014?
Engels: „Da, u Pragu smo se prošlog vikenda složili oko formiranja Evropske stranke pirata. Treba još da izradimo statute i da ih na partijskim kongresima ratifikujemo. Siguran sam da će se to sada desiti i da ćemo u narednih godinu dana osnovati tu stranku.“
Šta Pirati u Evropi žele da postignu?
„Tek će biti odlučeno kako će izgledati pojedinosti. Prije toga moramo uzeti u obzir glasove iz različitih zemalja.“
Kakav je sadržaj tih razgovora?
„Mi iz Njemačke smo rekli da imamo predstavu Evrope koja jača Evropski parlament i demokratiju u Evropi. Želimo Evropu građana i regiona.“
Kako to namjeravate da postignete?
„U krajnjoj liniji, evropskim ugovorima. Nadležnosti u Evropi su već prilično koncentrisane. Mi želimo da se mnoge nadležnosti podvrgnu kontroli Evropskog parlamenta. Koordinacija prava bi trebalo da bude u rukama parlamenta a ne Komisije EU. Pored toga, cilj nam je i da uspostavimo maksimalno povoljne poreske sisteme za preduzeća i da iz toga proizađe i harmonizacija takvih poreza u Evropi. Osim toga, i u Evropi sledimo nameru da izmenimo odredbe o autorskim pravima.“
U javnosti, vaš predlog o izmjeni autorskog prava često zvuči kao da tražite besplatan pristup zaštićenim djelima. Tako bi autori manje zarađivali.
„Želimo da načelno omogućimo takav pristup, i da olakšamo nekomercijalno kopiranje za ličnu upotrebu. Smatramo da aktuelno autorsko pravo ne odgovara duhu vremena. Želimo da promijenimo sistem tako da djelima raspolažu autori, a ne njihovi pravni zastupnici. Po našem mišljenju, nije zadatak politike da brani starinske poslovne modele.“
Znači li to da autori sami treba da se staraju o prodaji svojih djela, a da to više ne bi trebalo da čine menadžeri i agenti?
„U principu - da. To je u vremenu interneta postalo mnogo jednostavnije. Svako može da postavi svoju prezentaciju na internet.“
Vaša glavna tema i dalje ’digitalna demokratija’ i s njom povezan proces demokratskog odlučivanja. Vi želite da uzmete u obzir sve glasove pri donošenju političkih odluka. To podrazumeva duge debate, što je teško već i u okviru jedne države. Mislite li da je to izvodljivo u Evropi?
„Da, zalažemo se za više demokratije i želimo da istražimo mogućnosti da se to postigne. Smatramo da demokratija znači da svakog treba saslušati i da treba uzeti u obzir mišljenje manjina. Mi smo za veće učešće građana. Ali, želimo i da ojačamo prava Evropskog parlamenta. Kada bi u Evropski parlament bilo uvedeno inicijativno pravo, to bi već bio jasan korak u pravcu veće demokratije. To znači da bi i poslanici Evropskog parlamenta bili ovlašćeni da donose nacrte zakona a ne da samo čekaju da to učini Komisija EU.“
U Njemačkoj tražite da politika postane transparentnija. Više odluka treba da postane vidljivo. Važi li to za čitavu Evropu?
„Vidjeli smo kako je sporazum ACTA o merama protiv kršenja autorskih prava, koji su donijele Evropska komisija i SAD, donijet potpuno netransparentno. Čak ni na zahtjev Evropskog parlamenta da dobije tekst sporazuma nije odgovoreno, već je on objavljen na internet-platformi Vikiliks. To pokazuje jasan deficit na planu transparentnosti.“
Bonus video:
