Sputnjik V teži popularnosti „kalašnjikova”

Ruska vakcina protiv kovida-19 proizvedena je u državnoj laboratoriji uz podršku domaćeg fonda za direktna ulaganja. Međutim, da bi postigla cilj vakcinisanja skoro desetine svjetske populacije, Rusija se mora osloniti na fabrike u Brazilu, Indiji i Južnoj Koreji.

Sa ograničenim proizvodnim kapacitetima kod kuće, Ruski fond za direktne investicije (RDIF), koji se bavi distribucijom Sputnjika V, okrenuo se partnerskim državama koje imaju velike kapacitete za proizvodnju ljekova, piše “Fajnenšl tajms” (FT).

Tako je budućnost vakcine povjerio ogromnoj mreži privatnih kompanija koje rade pod različitim nacionalnim regulatornim tijelima, od kojih su neki kazali za FT da će proći mjeseci dok pokrenu punu proizvodnju.

RDIF je za britanski list saopštio da je potpisao ugovore sa 15 proizvođača u 10 država za proizvodnju 1,4 milijarde vakcina, dovoljno za imunizaciju 700 miliona ljudi.

Ti ugovori znače da se RDIF oslanja na strane fabrike da proizvedu dvostruko više vakcina od ruskih kompanija. Fabrike u Kini, Južnoj Koreji, Indiji i Iranu će proizvoditi vakcine koje se mogu izvoziti u treće zemlje, dok će fabrike u Brazilu i Srbiji prvenstveno zadovoljavati domaće potrebe.

Ruska državna televizija je u novembru prošle godine objavila da je vakcina zasnovana na adenovirusu “jednostavna i pouzdana kao automatska puška kalašnjikov”. Ipak, eksperti u mnogim zapadnim državama su izrazili sumnju zbog nedostatka potpunih rezultata ispitivanja, govoreći da je Rusija podredila bezbjednost nacionalnom prestižu.

Međutim, nakon što je jedna studija ovog mjeseca pokazala da je vakcina efikasna 91,6 odsto - rame uz rame sa mRNA vakcinama Bajontek/Fajzer i Moderne - Sputnjik V sada teži da postane jedan od najvećih ruskih izvoznih proizvoda, poput “kalašnjikova”, piše FT.

Dok mRNA vakcine moraju da se čuvaju na ultraniskim temperaturama, pa je njihov transport škakljiviji i skuplji, Sputnjik V je privlačan mnogim zemljama sa niskim prihodima zato što košta deset dolara i skladišti se na temperaturi između dva i osam stepeni Celzijusa.

Rusija predstavlja vakcinu i kao naučno dostignuće i kao instrument diplomatske meke moći, što je čini posebno privlačnom za države koje osjećaju da su istisnute iz globalnih farmaceutskih sporazuma bogatih država.

Međutim, ostaju pitanja o tome koliko brzo će globalna mreža proizvodnje Sputnjika V moći da zadovolji potražnju iz više od 50 država. Proizvođači u Indiji i Brazilu, države u kojima RDIF prognozira više od pola globalne proizvodnje, rekli su britanskom listu da tek treba da počnu masovnu proizvodnju vakcine.

Šest farmaceutskih kompanija u Rusiji proizvodi vakcinu, i one su “skoro 100 odsto” za domaću upotrebu, rekao je Kiril Dmitrijev, šef RDIF-a. Dodao je da će biti usmjerene na izvozna tržišta nakon juna, kada se zadovolje potrebe Rusije. Dmitrijev je odbacio navode da već ponestaje zaliha nakon što je Mađarska saopštila da će dobiti samo 100.000 doza ovog mjeseca, tri puta manje od očekivanog.

Zašto izvozi ako zaostaje u imunizaciji?

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče da bi Rusija trebalo da objasni zašto drugim državama nudi da proda milione doza svoje vakcine protiv koronavirusa dok zaostaje u imunizaciji svojih građana.

Sve više država centralne i istočne Evrope je “zagrijano” za vakcinu Sputnjik V, iako ona još nije dobila regulatorno odobrenje Evropske unije. Hrvatska i Slovačka su juče saopštile da pregovaraju sa Rusijom o nabavci vakcine. Fon der Lajenova je kazala da bi Rusija trebalo da dozvoli inspekciju svojih proizvodnih mjesta i preda sve podatke na uvid u okviru procesa regulatornog odobravanja, prenio je portal “Politiko”.

“I dalje se pitamo zašto Rusija teoretski nudi milione i milione doza dok nije ostvarila dovoljan napredak u imunizaciji svoj stanovništva,” izjavila je šefica EK.

Članice Evropske unije zaostaju za SAD i Britanijom u distribuciji vakcina, što stvara politički pritisak na vlade da ubrzaju program imunizacije. Problemi sa proizvodnjom su nametnuli pitanja da li bi EU trebalo da se okrene vakcinama iz Rusije i Kine.

Članice EU mogu odobriti upotrebu vakcine bez formalnog odobrenja Evropska agencija za ljekove (EMA) i u tom slučaju odgovornost snose države članice, a ne proizvođač.

Ni Hrvatska neće da čeka EU

Hrvatska je juče saopštila da sa Rusijom pregovara o nabavci vakcine protiv kovida-19 prije nego što je odobri EMA.

“Optimalno bi bilo odobrenje EMA, ali to traje duže. Na našoj je regulatornoj agenciji da nam kaže je li moguće na neki drugi način putem interventnog uvoza dobiti rusku vakcinu”, rekao je ministar zdravlja Vili Beroš na konferenciji za novinare Nacionalnog štaba civilne zaštite, prenijela je Beta.

On je istakao da su osnovni uslov za nabavku ruske vakcine njena sigurnost i efikasnost. Kada se utvrdi da su ti uslovi ispunjeni, hrvatska agencija može nezavisno od EMA da omogući primjenu neodobrenog lijeka, objasnio je.

Portparol ruske ambasade u Hrvatskoj Matvej Sidorov rekao da bi ruska vacina mogla da dođe u Hrvatsku za nedjelju ili dvije pod uslovom da hrvatska i ruska strana postignu dogovor.

Mađarska je jedina članica EU koja je počela da koristi ruske i kineske vakcine bez čekanja odobrenja EMA.

I Slovačka je u pregovorima sa Rusijom o kupovini Sputnjika V, objavili su juče lokalni mediji.

Sputnjik je “odlična vakcina sa velikom efikasnošću”, objavio je na Fejsbuku slovački premijer Igor Matovič.

Ministar zdravlja Marek Krajči je rekao da bi vakcinu trebalo upotrijebiti ako se utvrdi da je bezbjedna i da će lokalna agencija za ljekove morati da procijeni proces proizvodnje.

Češki premijer Andrej Babiš je ranije rekao da će njegova država razmotriti odobravanje Sputnjika V, ali kasnije saopštio da će čekati zeleno svjetlo EMA. Sputnjik se već koristi u Srbiji, čiji je predsjednik Aleksandar Vučić najavio velika ulaganja u domaću proizvodnju te vakcine.