Zastoji u snabdijevanju i rast troškova energije trebalo bi da popuste naredne godine, što bi značilo i znatno slabiju inflaciju, ali period normalizacije cijena trajaće duže nego što se očekivalo, saopštila je čelnica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagar (Christine Lagarde).
ECB očekuje nagli pad inflacije u narednoj godini, nakon što su u oktobru potrošačke cijene, prema procjenama Eurostata, porasle 4,1 odsto, najsnažnije u 13 godina.
Lagar uporno otklanja sugestije da se monetarna politika u eurozoni postroži, ponavljajući poruku ECB-a da uslovi za podizanje kamatnih stopa vjerovatno neće biti ispunjeni u narednoj godini, jer se očekuje da će inflacija nakon toga ponovo pasti ispod planiranih dva odsto, prenosi Hina.
ECB je u septembru prognozirala da će inflacija u eurozoni u prosjeku naredne godine skliznuti na 1,7 odsto, te na 1,5 odsto u 2023.
Evropska komisija (EK) procijenila je u jesenjim prognozama, objavljenim prošle sedmice, da će u narednoj godini iznositi 2,2 odsto, te skliznuti na 1,4 odsto u 2023.
“I dalje očekujemo slabljenje inflacije u narednoj godini, ali za to će ipak biti potrebno više vremena nego što se prvobitno očekivalo", rekla je Lagar u ponedjeljak u govoru pred odborom Evropskog parlamenta (EP) za ekonomsku politiku.
Ona je navela da će zastoji u lancima snabdijevanja vjerovatno biti nešto blaži u narednoj godini, a i terminski ugovori za energente pokazuju značajan pad cijena, što upućuje na zaključak da će inflacija oslabiti, čak i ako proces normalizacije cijena potraje.
Lagar je napomenula da bi i plate mogle reagovati na inflaciju, ponovivši ipak da u ECB-u i dalje smatraju da cijene neće rasti kroz duže vrijeme posredstvom sekundarnih efekata.
“Procjenjujemo da bi plate naredne godine mogle porasti možda i nešto snažnije nego ove godine, ali rizik sekundarnih efekata ostaje ograničen”, rekla je Lagar.
Ona je dodalai da je industrija pod pritiskom, što bi moglo rezultirati slabijim ekonomskim rastom.
Bonus video:
