Dok rat guši Evropu, Gruzija uživa u neočekivanom ekonomskom procvatu. Zemlja od 3,7 miliona stanovnika je na putu da ove godine postane jedna od najbrže rastućih ekonomija u svijetu nakon dolaska više od 100.000 Rusa otkad je Vladimir Putin pokrenuo invaziju i naredio mobilizaciju kako bi okupio regrute za rat.
Dok se veći dio svijeta kreće ka recesiji, očekuje se da Gruzija zabilježi snažan rast ekonomske proizvodnje od 10 odsto ove godine usred buma podstaknutog potrošnjom, prema podacima međunarodnih institucija.
Time bi skromna ekonomija od 19 milijardi dolara, poznata u regionu po planinama, šumama i vinskim dolinama, nadmašila tržišta u usponu kao što je Vijetnam i izvoznike nafte kao što je Kuvajt, podstaknute visokim cijenama sirove nafte, piše agencija Rojters.
"Sa ekonomske strane, Gruzija stoji veoma dobro", izjavio je za britansku agenciju Vahtang Butshrikidze, izvršni direktor najveće banke u zemlji TBC.
"Postoji neka vrsta buma", dodao je. "Sve industrije rade veoma dobro, od mikro do korporacija. Ne znam nijednu industriju koja ove godine ima problema".
Najmanje 112.000 Rusa emigriralo je u Gruziju ove godine, prema statistici graničnih prelaza. Prvi veliki talas od 43.000 stigao je nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara i Putin krenuo da uguši protivljenje ratu kod kuće. Drugi talas je uslijedio nakon što je Putin krajem septembra objavio mobilizaciju širom zemlje, saopštila je vlada Gruzije.
Ekonomski procvat Gruzije, bio kratkotrajan ili ne, zbunio je mnoge stručnjake koji su predvidjeli strašne posljedice rata za ovu bivšu sovjetsku republiku, čije je ekonomsko bogatstvo blisko povezano sa njenim većim susjedom kroz izvoz i turiste.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u martu je predvidjela da će sukob u Ukrajini zadati veliki udarac gruzijskoj ekonomiji. Svjetska banka je u aprilu prognozirala da će rast zemlje za 2022. pasti na 2,5 odsto sa početnih 5,5 odsto.
"Uprkos svim očekivanjima koja smo imali ... da će rat protiv Ukrajine imati značajne negativne posljedice po gruzijsku ekonomiju, za sada ne vidimo materijalizaciju ovih rizika", rekao je Dimitar Bogov, vodeći ekonomista EBRD-a za istočnu Evropu i Kavkaz.
"Naprotiv, vidimo da gruzijska ekonomija ostvaruje prilično dobar rast ove godine, dvocifren".
Rojters ističe da ovaj procvat, međutim, ne koristi svima.
Dolazak desetina hiljada Rusa, mnogih tehnoloških profesionalaca sa dosta gotovine, podiže cijene i istiskuje neke Gruzijce iz djelova ekonomije kao što su tržište iznajmljivanja stanova i obrazovanje.
Poslovni lideri takođe brinu da bi se zemlja mogla suočiti sa teškim prizemljenjem ako se rat završi i Rusi se vrate kući.
I Gruzija je krako ratovala sa Rusijom 2008. godine oko Južne Osetije i Abhazije, teritorija koje kontrolišu proruski separatisti.
Sada, međutim, gruzijska ekonomija ubire prednosti blizine supersili sa kojom dijeli kopneni granični prelaz, i liberalne imigracione politike koja Rusima i državljanima mnogih drugih zemalja omogućava da bez viza žive, rade i otvaraju preduzeća.
Osim toga, dodaje Rojters, Rusi su između aprila i septembra u Gruziju prebacili više od milijardu dolara preko banaka ili usluga transfera novca, što je pet puta više nego tokom istih mjeseci 2021, prema podacima gruzijske centralne banke.
Otprilike polovina ruskih pridošlica je iz tehnološkog sektora, prema riječima direktora TBC-ja Butshrikidzea i lokalnih medija.
"Ovo su ljudi visoke klase, bogati ljudi ... koji dolaze u Gruziju sa nekim poslovnim idejama i drastično povećavaju potrošnju", rekao je Davit Kešelava, viši istraživač u Međunarodnoj školi ekonomije na Državnom univerzitetu u Tbilisiju (ISET).
"Očekivali smo da će rat imati mnogo negativnih uticaja, ali je ispalo sasvim drugačije", dodao je.
Stanarina porasla za 70 odsto
Rojters piše da je uticaj novopridošlica najočigledniji na tržištu iznajmljivanja stanova u Tbilisiju, gdje povećana potražnja pogoršava tenzije.
Stanarina u prijestonici ove godine je porasla za 75 odsto, prema analizi banke TBC, a neki ljudi sa niskim primanjima i studenti našli su se u središtu rastuće stambene krize.
Gruzijka Nana Šonija (19), dogovorila je dvogodišnji zakup stana u centru grada po cijeni od 150 dolara mjesečno, samo nekoliko nedjelja prije nego što je Rusija izvršila invaziju. U julu ju je stanodavac izbacio i primorao da se preseli u problematično naselje na periferiji grada.
"Nekada mi je trebalo 10 minuta da stignem na posao. Sada minimum 40 jer moram da idem autobusom i metroom i često se zaglavim u saobraćajnim gužvama", ispričala je za Rojters.
Helen Hoze, 21-godišnja studentkinja medicine iz Indije, prešla je da živi kod prijateljice mjesec dana nakon što joj se kirija udvostručila tokom ljetnjeg raspusta.
"Ranije je bilo veoma lako naći stan. Ali toliko mojih prijatelja je izbačeno jer ima Rusa koji su spremni da plate više od nas", kazala je.
I podaci univerziteta pokazuju da značajan broj studenata odlaže studije u Tbilisiju jer ne mogu da priušte smještaj u tom gradu, rekao je Kešelava sa ISET-a.
Nema garancije održivog rasta
Butskhrikidze iz TBC-a u pridošlicama vidi potencijal da popune praznine u gruzijskoj ekonomiji.
"Oni su veoma mladi, tehnološki obrazovani i imaju znanje - za nas i za druge gruzijske kompanije ovo je veoma korisna prilika.
"Ključni izazov za nas je tehnologija. I nažalost, u toj oblasti se takmičimo sa visokotehnološkim kompanijama u Sjedinjenim Državama i Evropi", dodao je. "Za brzu pobjedu, ovi migranti su od velike pomoći."
Ipak, ekonomiste i preduzeća i dalje brinu dugoročni negativni efekti rata i ono šta bi se moglo dogoditi ako se Rusi vrate kući.
"Svoje buduće planove ne gradimo na pridošlicama", rekao je Šio Ketsurijani, izvršni direktor "Arčija", jedne od najvećih gruzijskih kompanija za nekretnine.
Čak i sa rastućim cijenama zakupa, Ketsurijani kaže da razvojne kompanije ne žele previše da ulažu u stambeno tržište, posebno kada se cijene materijala i opreme povećavaju. Stanodavci možda zarađuju na poskupljenju kirija, ali profitne marže za prodaju stanova jedva da su se pomjerile, dodao je.
Ekonomisti takođe upozoravaju da bum možda neće potrajati i ohrabruju gruzijsku vladu da koristi zdrave poreske prihode za otplatu duga i stvaranje deviznih rezervi dok god može.
"Moramo da budemo svjesni da su svi ovi faktori koji pokreću rast ove godine privremeni i to ne garantuje održivi rast u narednim godinama, pa je stoga potreban oprez", rekao je Bogov iz EBRD-a.
"Neizvjesnost je i dalje prisutna i kriza bi mogla da pogodi Gruziju sa zakašnjenjem".
Bonus video:
