Predstavnici Grupe birača Građanska akcija iz Budve uputili su poziv predstavnicima Evropske komisije u Crnoj Gori da u skladu sa ovlašćenjima preporuče nadležnima u Crnoj Gori da preduzmu neophodne aktivnosti kako bi se onemogućila dalja diskriminacija biračkog prava državljanja Crne Gore.
"Građanska akcija se žalila Ustavnom sudu zbog povrede izbornog prava na izborima održanim 16. oktobra. Na dan izbora nismo mogli da ostvarimo ustavni princip neposrednog izbora kandidata za predstavnike u lokalnom i republičkom parlamentu, a kandidati na izbornim listama za predstavnike nisu mogli da ostvare ustavni princip jednakog biračkog prava. Od političkih partija zavisan Ustavni sud u partitokratskoj Crnoj Gori, sud zadužen da štiti partitokratiju u Crnoj Gori, a ne da štiti odredbe Ustava Crne Gore, odbacio je naše žalbe kao neosnovane. Nezadovoljni odlukom Ustavnog suda tužili smo državu Crnu Goru radi zaštite biračkog prava koje u Crnoj Gori ne možemo da ostvarimo, upućivanjem predstavke sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Na osnovu člana 17 Ustava CG prava i slobode u Crnoj Gori se ostvaruju na osnovu Ustava i potvrđenih međunarodnih sporazuma. Crna Gora kao potpisnica Evropske deklaracije o zaštiti ljudskih prava prihvatila je da su svi državljani pred zakonom jednaki, bez obzira na bilo kaku posebnost ili lično svojstvo", kazao je predstavnik Građanske akcije Božidar Vujičić na protestu održanom ispred zgrade Ustavnog suda.
Prema njegovim riječima na dan izbora državljani Crne Gore, kandidati na izbornim listama, nisu bili pred zakonom jednaki i nisu mogli da ostvare jednako biračko pravo u skladu sa Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
"Kandidati u donjem dijelu izborne liste bili su diskriminisani u odnosu na kandidate u vrhu liste jer su se mandati kandidatima dodjeljivali po redosljedu na listi. Član 14 Evropske konvencije zabrajuje diskriminaciju po bilo kom osnovu. Zbog navedenih povreda izbornog prava izbori u Crnoj Gori nisu omogućili slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tijela što je suprotno članu 3 Protokola 1 Evropske konvencije o zaštit ljudskih prava koji je Crne Gora potpisala. Članom 2 Ustava propisano je da se ne može priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana. Obzirom da nadležni državni organi, političke partije kao i dobar dio nevladinog sektora ne želi da preduzme nikakve aktivnosti radi onemogućavanje dalje diskriminacije biračkog prava u Crnoj Gori koristimo ovu priliku da uputimo poziv predstavnicima Evropske komisije u Cenoj Gori da u skladu sa ovlašćenjima preporuče nadležnima u Crnoj Gori da preduzmu neophodne aktivnosti kako bi se onemogućila dalja diskriminacija biračkog prava državljanja Crne Gore", istakao je Vujičić.
On je dodao da ukoliko predstavnici Evropske komisije ne preduzmu nikakve aktivnosti sa ciljem sprečavanja dalje diskriminacije biračkog prava pokazaće da im nije iskrena namjera, demokratizacija Crne Gore već da preko partitokratske Crne Gore žele da upravljaju i kontrolišu državu Crnu Goru.
"Na kraju mi neprihvatamo da odluku o ulasku ili neulasku Crne Gore u NATO donesu poslanici u Skupštini Crne Gore jer građani nisu birali poslanike nego ih je izabrala partija uzurpirajući od birača ustavno pravo na neposredni izbor predstavnika", zaključio je Vujičić.
Bonus video:
