Neutralnost države zahtijeva više ulaganja nego članstvo u NATO-u i za zemlju u razvoju, kakva je Crna Gora, bilo bi racionalnije tu razliku uložiti u školstvo, zdravstvo ili infrastrukturu, poručio je ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, Igor Lukšić.
Lukšić je, gostujući u emisiji NATO INFO na Radiju Crne Gore, rekao da će članstvo u Alijansi dodatno doprinijeti realizaciji ciljeva Crne Gore koji se tiču evropske integracije. “U jednom dijelu se to prepliće i članstvo u NATO može samo pomoći daljem razvoju institucija, kvalitetu rada javne administracije, uspostavljanju vladavine prava. Prosto to iskustvo govori”.
Prema njegovim riječima, postoji jedan dio aktivnosti koje treba i u narednom periodu sprovesti bez obzira da li je naredni samit proširenje ili nije.
“To su sve aktivnosti koje su naš interes i interes građana da imaju bolji bezbjednosni sistem, da imaju uspostavljene institucije koje su kompatibilne sa najrazvijenima, da je uspostavljena vladavina prava, bolje razumijevanje građana o svim tim procesima. To su sve interesi i zadaci koje treba ispuniti bez obzira da li je naredni samit samit proširenja ili nije”, rekao je Lukšić.
“Jako je važno dobiti jednu vrstu pohvale i ohrabrenja da nastavimo na našem putu od ministra za Evropu Ujedinjenog Kraljevstva, jer će oni biti domaćini narednog samita, a spadaju u najposvećenije članice NATO. U tom smislu podrška je jako bitna”, ocijenio je Lukšić.
On je pojasnio da spremnost NATO članica za dalji krug proširenja ne zavisi od Crne Gore, već od same organizacije i tema koje su u ovom trenutku koncentrisane na završetak misije u Avganistanu, na još jedan broj strateških pitanja.
“I u tom kontekstu će se posmatrati da li je naredni samit prilika da se razogvara o proširenju”, dodao je Lukšić.
Kako je rekao, imajući u vidu da će se definitivna agenda za samit u Velsu u septembru dogovoriti, tek u nekoliko narednih mjeseci, potrebno je sačekati taj proces pripreme samita da bude okončan.
“Jako je važno dobiti jednu vrstu pohvale i ohrabrenja da nastavimo na našem putu od ministra za Evropu Ujedinjenog Kraljevstva, jer će oni biti domaćini narednog samita, a spadaju u najposvećenije članice NATO. U tom smislu podrška je jako bitna”, ocijenio je Lukšić.
On je kazao da je bitna podrška i od svih drugih zemalja.
“Ono što je izuzetno važno jeste da mi obavljajući naše obaveze iz takozvanog četvrtog godišnjeg programa, osvrćući se na sve ove teme ili zadatke koji su definisani, gdje bi trebalo ostavriti dodatni progres, pomažemo članicama NATO da steknu konačni uvid i da dodatno ocjene. Ukoliko zemlje članice NATO budu spremne za dalje proširenje i bude ta tema na dnevnom redu onda sam siguran da se mi možemo nadati dobrim vijestima. Ako govorimo o mogućim kandidatima onda je izvjesno da Crna Gora ima najviše šansi”, poručio je Lukšić.
Komentarišući navode da da će Crna Gora u paketu sa Makedonijom ući u Alijansu, Lukšić je rekao da nije realno da se projektuju bilo kakvi paketi.
“Čak i temu proširenja na treba više doživljavati kao što je možda sa nešto više političke inicijativnosti doživljavana i nekom ranijem periodu”, rekao je Lukšić.
Ne zavisi sve od nas
On je rekao da ne zavisi od Crne Gore kada će stići pozivnica za članstvo.
“Ono što mi treba da razumijemo ako želimo da izgradimo politički stabilan i ekonomski prosperitetan sistem, bezbjednost na prvom mjestu, a ono podrazumijeva i nekoliko vidljivih i manje vidljivih komponenti, to je interes naših građana”, rekao je Lukšić.
On je ocijenio da je dobra okolnost što je podrška građana članstvu na oko 40 odsto. “Odnosno ako isključite onaj broj ljudi koji ne bi učestvovali na referendumu, jer na bilo kom glasanju se svi ne pojave, onda je to tu negdje. To je podrška oko 50 odsto”.
Lukšić je, kad je u pitanju podrška građana, kazao da ne bi volio da izvlači paralele, ali da je bilo vrlo tvrdih zagovornika zavisnosti i vrlo tvrdih zagovornika nezavisnosti.
“Jedan procenat ljudi koji je vremenom prihvatio jednu ili drugu opciju, na kraju je to bilo preko 55 odsto. Ispunili smo čak nešto iznad onog stnadarda koji je ukupno važeći i ostvarili nezavisnost. Tako da o svakom pitanju, koje je strateškog karaktera društvo se u današnjem vremenu, da kažem, polarizuje”, naveo je on.
Prema njegovim riječima, bitno je da ta polarizacija podrazumjeva jedan civilizovan način iskazivanja mišljenja koji slijedi nakon jedne sveobuhvatne debate koju smo sproveli.
“Mislim da je to ključno, ali želim da istaknem da već u ovoj fazi mi smo tu. Sva istraživanja pokazuju, svi smo na oko 50 odsto u suštini, imajući u vidu da značajan procenat nikada ne učestvuje u nekim takvim aktivnostima. Što znači da smo iznad nivoa na kojem su bile mnoge zemlje kada su otpočinjale taj proces”, dodao je Lukšić.
Neutralnost znači i veće troškove
On je saopštio da sva iskustva pokazuju da neutralnost zahtjeva mnogo više ulaganja.
“Zemlja u razvoju kakava je Crna Gora neuporedivo je pametnije i racionalnije tu razliku sredstava uložiti u školstvo, u zdravstvo, u infrastrukturu, u bolje razne vrste drugih usluga nego sami da izgrađujemo sistem nadzora nad našim vazdušnim prostorom ili našim morem ili ulaganjem u razne softvere, borbe protiv sajber-terorizma i tako dalje. Zašto bi to radili ako možemo participirati sa mnogo manjim sredstvima u zajedničkim projektima”, rekao je Lukšić.
On je, govoreći o ISAF misiji u Avganistanu, rekao da će nastavak biti prilično sadržinski drugačiji.
“To će biti podrška daljem razvoju snaga bezbjednosti Avganistana koje će se osposobiti da odgovaraju za bezbjednost u svojoj zemlji. To će sadržinski biti bitno drugačija kontribucija nego što je to do sada bilo", rekao je Lukšić.
Prema njegovim riječima, današnji bezbjednosni izazovi se tiču i kompjuterskog kriminala, kompjuterske bezbjednosti. “Bankarskom, finansijskom sistemu, sistemu javne uprave, može da se desi haos ukoliko nijesmo spremni da učestvujemo u nekom sistemu odgovora na takvu jednu vrstu izazova”.
“U toj ukupnoj debati dobijate puno pitanja na temu opravdanosti učešća naših vojnika u Avganistanu, Liberiji ili nekom trećem mjestu koje nije toliko eksponirano. Upravo treba razumijeti da u današnjem svijetu bezbjednosne prijetnje idu mnogo šire u odnosu na neposredni region u kojem živimo”, rekao je Lukšić.
Učestvovaćemo u donošenju odluka
On je kazao da , se, sa velikim stepenom izvjesnosti, može reći da smo za sobom ostavili negativna iskustva iz prethodnih decenija tokom naše istorije.
“Ono što je ključno jeste da je naš neposredni interes učestvovati u takvom jednom integracionom procesu i čuti naš glas i učestvovati u procesu donošenja odluka kjoje se tiču bezbjednosti našeg regiona. To je mnogo bolje nego biti po strani. To se sve i prepliće u našem region”, naveo je Lukšić.
Prema njegovim riječima, izazovi borbe protiv treorizma, sputavanje trgovine narkoticima, pošasti današnjeg vremena. “I iz tog razloga je važno razumjeti da se to tiče buduće generacije mnogo više nego prethodnih. Zato mladi ljudi treba da razumiju zašto je bezbjednost važna, zašto je ne možemo uzimati zdravo za gotovo”.
On je napomenuo da crnogorski vojnici imaju nacionalna ograničenja i ne učestvuju ni u kakvim borbenim dejstvima.
Bonus video:
