Glavna misterija našeg vremena sadržana je u sledećem pitanju: zašto se čini da niko nije u stanju da zamisli alternativu u trenutku kad je ceo politički i društveni sistem van kontrole i u totalnom haosu? Umesto da isporuči dobar život koji je obećao, ekonomski sistem stvara haos i siromaštvo za milione ljudi. Oni koji upravljaju sistemom izvlače ogroman profit iz tog haosa i neizvesnosti. A politička klasa se klanja ekonomskoj teoriji koja je postala besmislena i više ne radi.
Upravo sam završio filmski serijal od 7 epizoda pod naslovom TraumaZone (pun naziv „Rusija 1985-1999 - TraumaZone: Kako je bilo živeti u kolapsu komunizma i demokratije“) čija je tema drugo razdoblje u kome se događalo nešto slično. Bilo je to u Rusiji 90-ih godina prošlog veka, posle pada komunizma. Nove vlasti su tu započele eksperiment s idejom stvaranja ekstremnog oblika kapitalizma. Napravio sam te filmove zato što mislim da mi na zapadu ne razumemo razmere kataklizme kroz koju je prošla Rusija, pri čemu su uništeni temelji ruskog društva.
Koristio sam jedinstven izvor građe: hiljade sati nemontiranog filmskog materijala koji je u to vreme snimalo osoblje BBC-ja u Rusiji. Dobar deo toga dosad nije viđen. To je izvanredna građa zato što su beležena iskustva ruskih građana na svakom nivou društva dok se njihov svet raspadao: od unutrašnjosti Kremlja do zaleđenih rudarskih gradova arktičkog kruga, od života u malim selima u ogromnoj stepi do oružanih čarki u šumama i planinama Kavkaza.
Dok sam pregledao snimljeni materijal, shvatio sam da preko njega ne treba da idu ni moj glas ni muzika. Slike su bile tako snažne da bi bilo kakav prateći zvuk bio suvišan. Odlučio sam da se ne mešam, već da prosto pustim gledaoce da doživljavaju ono što se događa jer je upravo iz toga - gneva, nasilja, očajanja i sveprisutne korupcije - izronio Vladimir Putin. Dok sam se bavio time, sve veći haos ovde u Britaniji naveo me je da uočavam paralele. Naravno, postoje velike razlike između našeg i ruskog društva od pre 30 godina, ali što više stvari saznajete o tamošnjem ekstremnom ekonomskom eksperimentu i onome što se danas događa ovde sa sadašnjom vladom, to vam je jasnije da su uzroci te dve situacije slični i da nemaju nikakve veze ni sa kapitalizmom ni sa komunizmom.
U Rusiji je za nametnuti eksperiment „šok terapije“ bio zadužen Jegor Gajdar, čovek iz vrha komunističkog režima. Deda mu je bio najpoznatiji dečji pisac u Sovjetskom Savezu, a žena mu je bila ćerka jednog od braće Strugacki, autora naučnofantastičnih romana (po jednom od njihovih romana je snimljen film Stalker). Taj ekonomista koji će postati premijer bacio se na posao uvođenja savršenog kapitalističkog sistema u Rusiji. Po sopstvenim rečima, morao je da radi brzo da bi za sva vremena sprečio povratak komunizma. Preko noći je uklonio kontrolu cena, a vlada je odustala od svih pokušaja upravljanja sistemom. Po Gajdarovim rečima, cilj je bio stvaranje nove zone potpune slobode u kojoj će sistem, uprkos početnim teškoćama, sam pronaći svoju prirodnu ravnotežu.
Ali ako pogledamo pažljivije, videćemo da taj plan nije imao mnogo veze sa slobodom. Bila je to zapravo iskrivljena vizija sveta, nalik mašini koju pokreću pseudonaučne ideje. Gajdar je verovao da će slepe „sile slobodnog tržišta“ delovati kao „tržišni podsticaji“ koji će automatski uprezati ljude u racionalne obrasce ponašanja. U stvarnosti se to odvijalo kao sirovi i surovi sistem inženjeringa koji je trebalo da ljude prilagodi funkcionisanju novog sistema. Moglo bi se reći da je to bila obrnuta slika sovjetskog plana. Ponašanje ljudi je i dalje bilo kontrolisano, samo na drukčiji način.
Ovaj eksperiment nije uspeo i izazvao je potpuni haos.
Trenutna britanska vlada sa Liz Tras na čelu najavljivala je svoj eksperiment sa ekstremnim kapitalizmom. Njene ideje su zasnovane na delu slavnog austrijsko-britanskog ekonomiste Fridriha Hajeka. Njega i desnica i levica vide kao tvorca slobodnog tržišta, onoga što nazivamo „neoliberalizmom“. Ali Hajekove ideje, koje su snažno uticale i na Gajdara, mnogo su složenije i neobičnije.
Hajek je verovao da je ekonomija ključna za budućnost sveta, jer može da zaustavi pokušaje elita da zamišljaju nove vrste društava. U svojoj knjizi Put u ropstvo on kaže da u novom dobu masâ nije moguće nametnuti viziju budućnosti milionima ljudi, a da se to ne pretvori u užas sličan fašizmu ili komunizmu. Umesto toga, Hajek predlaže epsku viziju u kojoj će milioni zajedno stvarati stabilan društveni sistem pomoću signala koje šalju jedni drugima. U jezgru je sistem formiranja cena. Države bi morale da se povuku i da ne kontrolišu cene - da omoguće „spontani poredak“ bez centralne kontrole. Ljudi, a ne političari, zajedno će stvarati novo društvo kao „ekonomski akteri“.
Do te tačke ekonomija je bila važna političarima, ali samo kao sredstvo koje će im pomoću da izgrade i održe društva kakva su želeli. Ali 1979. Margaret Tačer je započela eksperiment kojim je uvela ekonomsku logiku u samo jezgro političkog sistema. Njen eksperiment se gotovo odmah oteo kontroli. Ne samo što je izazvao veliku inflaciju, već je bio i jedan od glavnih uzroka deindustrijalizacije britanskog društva. Kao što su priznali njeni saradnici, Tačer je brzo odustala od ovog eksperimenta i okrenula se bankama. Talas jeftinog novca i kredita uspeo je da zataška probleme sve do finansijskog kraha iz 2008.
Velike ideje Gajdara i Hajeka imale su vrlo malo veze s idejama slobodnog tržišta. One su zapravo počivale na snovima o tome da nauka i racionalni sistemi mogu zameniti politiku, jer bi se na taj način izbegle ljudska haotičnost i neizvesnosti koje neprestano izbacuju politiku iz koloseka. U stvari, sovjetski sistem koji je Gajdar želeo da zameni i sam je bio ukorenjen u pseudonaučnim snovima i nije imao mnogo veze s komunizmom.
Tridesetih godina 20. veka, u Sovjetskom Savezu sa Staljinom na čelu, stara ideologija je bila zamenjena džinovskim eksperimentom. Ljudska bića su postala šrafovi sistema kojim se može upravljati na racionalan način, s predvidljivim ishodima. Te ideje su 30-ih godina cvetale i u Americi i masovni pokret „tehnokratije“ doživeo je veliki uspon. Muškarci i žene odeveni „racionalno“ u siva odela putovali su po Sjedinjenim Državama propagirajući ono što su nazivali „Tehnat“ - novu vrstu društva kojim će racionalno upravljati inženjeri. Jedan od njihovih uglednih članova bio je deda Ilona Maska.
Svi ti pokreti bili su u stvari proizvod naopake, pogrešne ambicije nauke da prigrabi i naseli područje politike. U stvarnosti su ti eksperimenti uvek propadali. Bilo u Sovjetskom Savezu ili u Britaniji 80-ih godina, ili pod Gajdarevom šok terapijom, a sad sa Liz Tras, oni nikada ne isporučuju racionalan sistem. Zapravo stvaraju upravo suprotno: sistem sve veće nejednakosti koji malobrojnoj eliti omogućuje da eksploatiše sve ostale. Pri tome se ukidaju sve političke poluge koje bi mogle da zaustave ovaj proces.
Tako se u Rusiji sa zastrašujućom brzinom otvorio jaz između bogatih i siromašnih. Ljudi nisu imali za hranu i grejanje, a zdravstveni sistem se urušio. U Moskvi je vladala nestašica krompira dok je nova elita priređivala balove po uzoru na one iz 18. veka u starim dvorcima nadomak Sankt Peterburga.
Iz snimljenog materija se vidi kako menadžeri i gangsteri bezobzirno ostvaruju sopstvene interese kroz nove načine pljačkanja države koja propada, kako mašine u „bankama“ oligarha neprestano broje milione banknota pre nego što ih sklone u ofšor zone. I niko u političkom sistemu ne može da ih zaustavi. U središtu svega toga bio je sve pijaniji predsednik Jeljcin, koji je sedeo u Kremlju zureći u zid i onda rekao svom telohranitelju: „Pljačkaju Rusiju“.
I u Britaniji kvantitativno popuštanje i njegova posledica - ekstremni rast cena deonica i svih vrsta imovine - uništavaju živote miliona ljudi na isti način na koji su to činili oligarsi u Rusiji 90-ih godina prošlog veka. Sloboda koju nudi ta vrsta tehnata uvek je vrlo ograničena: ljudi su samo šrafovi sistema, slobodni da rade šta hoće, ali samo u granicama ekonomske logike gvozdenog kaveza pseudonaučnih ekonomija - sveta u kome plešu, ali uvek u lancima.
U ovo vreme ekonomskog haosa, veoma je važno razmisliti o svemu kroz šta su prošli zapad i Rusija u poslednjih 50 godina. Možda nisu bili pogrešni ni komunizam ni slobodno tržište, već tehnat. Ekonomiju treba osloboditi od pseudonauke koja drži političare u samrtnoj klopci - i pogledati i kapitalizam i komunizam iz ugla vrednosti i težnji koje sadrže. Takav pristup bi mogao uroditi novim alternativnim vizijama budućnosti.
(The Guardian; Peščanik.net; prevod: S. Miletić)
Bonus video:
