Počelo je ovako: u nedelju sam poručio Zoranu Kesiću da sam do tog trenutka bio uveren da je TV spot „Vučić u avionu" njihova produkcija, pa me je Tanja uverila da nije; da je autentičan. Zoran mi je odgovorio dosta rezignirano da se u ovoj zemlji više ništa ne može parodirati, da se ni sa čime ne može više praviti sprdnja, jer je sve autentično.
Onda sam pogledao ponovo. Odmah mi se potvrdio prvi utisak: neko ih je izvaćario za lovu, jer je spot jevtin, glup i neuverljiv čak ni na najjevtinijem nivou. Posle sam doznao da ih je neko izvaćario i da je taj spot bio već prodavan okolo (sa istim uspehom...), ali to je manje važno. Mnogo je važnije da je neko iz Vučićeve medijske logistike to kupio, platio i plasirao. Aleksandre, otpusti odmah tog PR menadžera ili šta li je; vodi te u propast. Jedan Aleksandar Vučić, kakav je-takav je, ipak sebi ne može i ne sme da dopusti takvu blamažu: da se kliberi, jedini normalan u avionu punom uspaničenih putnika, nasmešen (mada mu teško pada), dok se neki kapetan i kopilot kao svađaju oko nečega što nam nije jasno. Razumete li zašto je taj TV spot ne samo glup, nego i definitivno slabouman?
Dobro.
Onda sam se u ponedeljak prosvetlio: ta dva posvađana pilota u avionu bez reda letenja bili su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić; sad razumem i kajem se zbog gornjih redova. Spot ima smisla, tek mi je sada jasno; Kesiću, izvini. U ponedeljak je, naime, saopšteno da su se Vučić i Nikolić videli i dogovorili (ljudi su, dogovoriće se, mislio sam sve vreme). Oni da će nastaviti saradnju, bratsku ljubav, uzajamno poštovanje, međusobno razumevanje i miroljubivu koegzistenciju - šta biste više od toga?
E, tu mi je odmah laknulo onoliko. Taman se sam se bio zabrinuo hoće li Aleksandar Vučić doista prepustiti vladu i stranku Tomislavu Nikoliću, kad ono: njih dvojica će se dogovoriti oko svega.
Oko čega? Znamo li ko će biti novi kandidat za premijera, ako Vučić ikada podnese ostavku? Hoće li biti novih parlamentarnih izbora (videćemo, kaže Vučić)? Ko će biti novi predsednik Srpske napredne stranke - ako bude? Važno je da su se njih dvojica dogovorili u načelu: vole se, slažu se, a za sve ostalo ćemo polako, ljudi smo, dogovorićemo se, važno je da Toma podržava Acu, a posle ćemo da vidimo. Kad Aca pobedi, njih dvojica će da se dogovore - ljudi su.
Tako se okončala ta melodramska histerija u koju niko normalan nije nikada poverovao, pirotehničkim pozorišnim gromom koji je zasmrdeo po sumporu, kao da nismo slutili šta će biti. Pa nije valjda neko pomislio da će se Toma zaista kandidovati protiv Ace?
E, sad: šta je Toma dobio zauzvrat, ako je doista bilo šta i tražio, u šta više nismo sigurni? Štaviše, sve mi se nekako javlja da je cela ta priča od početka nameštaljka. Da je zaista nešto tražio, Toma bi dobio barem nešto: ne baš vladu i stranku; možda nešto i dobije, ambasadorsko mesto, pre će biti amnestiju za dve ilegalne gradnje i debelu penziju; počasno predsedavanje strankom ili tako nešto; vladu i celu stranku neće. To ćemo tek videti.
Bilo kako bilo, Toma je prošlost. Budućnost je sada zanimljivija: ima dva prazna radna mesta koje bi trebalo da popuni jedno lice: premijer i predsednik SNS, jer to ide zajedno, mada ne i obavezno, videćemo. Koga će Vučić izvući iz rukava za jedno ili za drugo mesto, ili za oba mesta, ne smemo da se kladimo: nije to mala stranka, ima ih onoliko, ne zna se ko je gladniji.
Sačekaćemo još malo, nije mnogo ostalo. Važno je da u avionu ima dva pilota, kapetan i kopilot, pa makar se malo i posvađali, pa makar se kapetan pojavio u civilu usred putničke kabine. Ima pilota u avionu, kaže nam spot, kakvog-takvog, drugog nemamo, pa šta nam Bog da.
(vreme.com)
Bonus video:
