Ekonomski zamah Crne Gore je u 2014. usporio, ali se očekuje da rast ubrza u 2015, potpomognut potrošnjom na projektu gradnje autoputa, navodi se u izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čiji je Izvršni odbor nedavno donio zaključke na osnovu posjete svoje delegacije Crnoj Gori.
Međutim, upozoravaju direktori MMF-a, crnogorske vlasti bi u slučaju fiskalnih šokova prvo trebalo da pribjegnu odlaganju ili smanjenju potrošnje za gradnju autoputa.
"Donošenje jasnih i kredibilnih dugoročnih planova za upravljanje javnim finansijama, uključujući uštede na penzijama i platama u javnom sektoru, podiglo bi kredibilitet i smanjilo rizike po pristup tržištu. Osim toga, vlasti treba da definišu mjere za slučaj nepredviđenih fiskalnih šokova, a prvi resurs za to je odlaganje ili smanjenje potrošnje za gradnju autoputa”, ocijenili su direktori MMF.
Dajte kredibilne dugoročne planove za upravljanje javnim finansijama
U izvještaju se navodi da „Crna Gora ostaje ranjiva zbog smanjenja inostrane potrošnje i značajnom potrebom za finansiranje koja povremeno izlaže zemlju poremećajima na međunarodnim finansijskim tržištima“. MMF je pohvalio „hrabre fiskalne mjere“ koje je Vlada preduzimala prethodnih godina, kombinovane kroz povećanje poreza, zamrzavanje rasta penzija i poboljšanjem fiskalne discipline. Pozdravljaju i mjere predviđene budžetom za 2015. godinu.
„Iako priznaju potencijalni uticaj na ekonomski rast, direktori ističu da projekat autoputa Bar-Boljare stavlja veliki teret na javne finansije, pogoršava dug i uslove za finansiranje rizika“, navode iz MMF-a, koji je ranije upozoravao da početak tog projekta Crnu Goru gura u velike probleme, prije svega rast duga.
MMF smatra da je prioritet rješavanje loših kredita i unapređenje kreditnih uslova, ocjenjujući da postoje velike razlike među bankama.
Ranjivi zbog smanjenja strane potrošnje i rizika kod zaduženja
„To nameće potrebu za opravdani pojačani nadzor. Takođe postoji prostor za poboljšanje transparentnosti, uključujući objavljivanje kvartalnih bankarskih izvještaja sa informacijom i o svim rezultatima stres-testova“, navodi se u izvještaju. Direktori MMF-a primjećuju da su indikatori zdravlja crnogorskog bankarskog sistema „mješoviti“. Kapitalizacija banaka, prema njihovom mišljenju, je poboljšana, likvidnost izgleda dovoljna, ali, kako dodaju, slaba isplativosti i veliki broj loših kredita opterećuje bilanse i sprečava kreditiranje.
„Poboljšanje kreditnih uslova je prioritet“, navode direktori MMF-a, pozdravljajući predlog zakona o o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju.
Naglasili su važnost reforme za jačanje konkurentnosti i ekonomske fleksibilnosti, ističući nestabilnost tržišta rada.
„Trajna poboljšanja zahtijevaju mjere kako bi se osigurali nivoi zarada u skladu sa produktivnošću i smanjenju neformalnog podsticaja za zapošljavanje“, navodi se, između ostalog, u izvještaju MMF-a.
Teško zemlji koja nema svoju valutu
Iz MMF-a ponavljaju da su strukturne reforme neophodne za ubrzanje rasta i poboljšanje fleksibilnosti i konkurentnosti.
„Povećanjem sposobnosti ekonomije da odgovori na makroekonomske šokove posebno je bitno u zemlji koja nema vlastitu valutu i sa umanjenim fiskalnim amortizerima... Održavanje nedavnog zamaha na planu jačanja poslovnog okruženja i podsticaja investicija je takođe bitno za širenje ekonomske baze“, napisali su direktori MMF-a.
Oni vjeruju da će mjere predviđene budžetom za 2015. držati fiskalne rizike pod kontrolom i osigurati održivost duga.
MMF pozdravlja i napore da se smanji finansijska pomoć državnim firmama i poziva na „pravovremeni završetak prodaje proizvođača aluminijuma KAP-a“.
Bonus video:
